Kako da stignem kolima do Rima? Koji je najbolji put? Koliko košta putarina u Italiji? Koje su cene goriva u Rimu? Šta će da se desi ako vozim malo brže od dozvoljenog?
Ovo su pitanja koje nam najčešće postavljate, pa smo prelistali mape, proverili stanje na putevima i obnovili znanje o italijanskim saobraćajnim propisima, a zatim pripremili i ličnim iskustvom „začinili“ najkompletniju listu stvari bez koje ne treba da krećete autom ni do Italije, a kamoli do Rima!

1. Kada je najbolje krenuti na put za Rim?

Postoje dani i satnice u kojima je preporučljivije putovati kroz Italiju nego u drugim, da bi se izbegle gužve i nepotrebna čekanja. Italijani po prirodi nisu noćni vozači, te su, samim tim, putevi mnogo prohodniji već od 22:00 h. Dakle, kroz Italiju putujte noću ili u kasnim večernjim časovima! Dalje, „ciljajte“ dolazak u Rim u ranim jutarnjim časovima, najkasnije do 7:00. Time ćete izbeći i jutarnji špic koji je najintenzivniji između 8:00 i 10:00 sati. Ako vam ovo deluje kao bespotrebna doza predostrožnosti, varate se! Čak ni sami Rimljani ne uspevaju da izađu iz jutarnjeg špica bez par izgubljenih sati, a kamoli neko ko slabo ili uopšte ne poznaje Rim!

Ako vam, pak, više odgovara da vozite u toku dana, peporučujemo vam polazak radnim danom. U tom slučaju „namestite“ dolazak kolima u Rim najkasnije do 16:00 ili nakon 20:00. Razlog je uvek isti: saobraćajni špic iz kojeg se nećete izvući do kasno uveče, pogotovo ako je petak! Ne, ne šalimo se!

2. Kada ne treba kretati na put za Rim?

– Petkom, subotom i nedeljom. Ako možete, izbegavajte ove dane jer je intenzitet saobraćaja izuzetno velik. Italijani se vrlo često premeštaju sa jednog kraja države na drugi zbog studija ili posla, te su dani u kojima odlaze „kući“ uvek kritični: od petka popodne od oko 16:00 h i tokom cele subote. Ista je situacija kada se, nakon vikenda provedenog kući, vraćaju na posao: nedeljom popodne pa sve do ponedeljka ujutru, saobraćaj je opet jako intenzivan.

– Prazničnim i pretprazničnim danima: 1. i 6. januar, 25. april, 1 maj, 2. i 29. jun (samo Rim), 15. avgust, 1 novembar, 8, 25. i 26. decembar. Znajte da ćete tokom ovih dana, kao i u 2-3 dana koja prethode/slede ove praznike, naići na intenzivniji saobraćaj zbog Rimljana koji u hordama beže iz grada čim imaju par slobodnih dana.

– U avgustu: 90% Italijana koristi godišnji odmor tokom avgusta, naročito u periodu Velike Gospojine koja se obeležava 15. avgusta. Imajte u vidu da se svaki petak, subota i nedelja u Italiji tokom meseca avgusta, a naročito oni koji su uoči ili odmah nakon 15. avgusta, označeni kao crni dani (bollino nero) za saobraćaj.

3. Kojim putem do Rima?

Svi putevi vode u Rim :-)! Pitanje je koliko želite da potrošite za putarinu i koliko brzo i udobno želite da putujete. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti sa dve varijante puta, jednom bržom i skupljom, i, drugom, sporijom ali jevtinijom. Pod pretpostavkom da je do Italije iz regiona moguće doći samo auto-putem Beograd – Zagreb – Ljubljana, opisaćemo varijante puta od ulaza u Italiju do Rima. Preporučujemo vam da za ulazak u Italiju koristite granični prelaz Vrtojba kod Gorice, jer je manje opterećen od drugih i lakše ćete se uključiti na auto-put ka Rimu.

Italijanski sistem za naplatu putarine ima naplatne rampe postavljene na ulazu/izlazu sa auto-puta. Dakle, kad uđete na auto-put A4 u Vilesi nakon Vrtojbe, dobićete karticu i do Rima više nećete nailaziti na naplatne rampe. Praktično, zar ne?

Svi auto-putevi na deonici do Rima su odlično obeleženi putokazima, te ne postoji realna mogućnost da se izgubite. Ali postoji mogućnost da naletite na radove na putu, devijacije ili druge nepredvidive smetnje, pa pre polaska obavezno proverite stanje na putevima. Najkompletniju sliku ćete dobiti na zvaničnom sajtu Auto-puteva Italije, na engleskom ili italijanskom jeziku: www.autostrade.it.

Varijanta 1: auto-put Vilese – Venecija – Padova – Bolonja – Firenca – Rim

Izgled auto-puta A1 na deonici kod Firence

Ovo je najbrži i, ujedno, najskuplji put do Rima. Dužina puta je oko 650 km, vreme putovanja oko 6 sati, cena putarine oko 50 € (kažemo „oko“ jer cena zavisi u koji deo Rima idete i da li silazite sa auto-puta ili ne), ograničenje brzine je 130 km/h. Reč je i o relativno „dosadnom“ putu, jer većim delom prolazi kroz nezanimljive ili predele koje je teško sagledati direktno sa auto-puta. Ako ste planirali da stanete u pomoćnoj traci i „na brzaka“ i fotografišete gondole u Veneciji ili čemprese u Toskani, znajte da ćete morati da siđete sa auto-puta, platite putarinu, nađete zgodno mesto za fotografisanje, ponovo se vratite na auto-put, uzmete novu karticu i tako za svako skretanje sa auto-puta.

Varijanta 2: auto-put Vilese – Bolonja – Čezena, auto-put niže klase Čezena – Orte, auto-put Orte – Rim

Izgled superstrade (auto-puta niže klase) na deonici Čezena – Orte

Dužina ovog puta je oko 680 km, vreme putovanja oko 7 sati, cena putarine (koju plaćate samo na deonici Vilese-Čezena i Orte-Rim ) je oko 30 €, ograničenje brzine je 110-130 km/h. Dakle, ova varijanta je za oko 80 km duža i za oko 20 € jevtinija nego varijanta 1. Kvalitet puta između gradova Čezena i Orte je za nijansu lošiji od prethodno opisanog auto-puta. Reč o tzv. superstradi, auto-putu niže kategorije, SS3 bis, koji ima nešto lošiji kvalitet asfalta i nema pomoćnu traku. Ali sa ovog puta je jednostavnije „sići“ u razgledanje mesta kroz koja prolazite, a ima ih puno. Nama su se dopali grad Peruđa, srednjevekovno selo Todi, vodopadi Marmore kod grada Terni.

4. Kolika je cena putarine u Italiji?

Visoka! A razlog je jednostavan: auto-putevi su kvalitetni, redovno se održavaju i imaju propusni asfalt koji ne dozvoljava da se voda zadržava na njemu, što ih čini i veoma sigurnim za vožnju po svim vremenskim prilikama. Na sajtu Auto-puteva Italije izračunali smo da je za VARIJANTU 1 cena putarine za automobile oko 50 €, a za VARIJANTU 2 oko 30 € i to od graničnog prelaza Vrtojbe do centra Rima. Za putarinu iz drugih mesta konsultujte Routes and Tolls Calculator.

5. Kako se naplaćuje putarina u Italiji?

Putarinu, kao turisti, možete da platite na dva načina: gotovinom i kreditnim karticama. Ako plaćate gotovinom, preporučujemo vam da odaberete naplatnu rampu sa osobljem a ne automatsku, jer ova druga nije intuitivna za strance ili za one koji nisu navikli na ovaj sistem plaćanja. Postoji i treći način plaćanja putarine, telematski, ali je rezervisan samo za vlasnike aparata Telepass. Ovaj način plaćanja je kod Italijana dosta rasprostranjen, te korisnici telepasa imaju rampe rezervisane samo za njih. Obojene su žutom bojom i na njima skoro nikad nema reda jer se kroz njih prolazi bez zadržavanja i relativno velikom brzinom (oko 30 km/h). Koliko god vam se činilo primamljivo da prođete kroz njih, jer je na ostalim naplatnim rampama gužva – nemojte! Rampa će automatski blokirati prolaz vama, koji nemate telepas, ali i onima iza vas koji ga imaju, pa ćete se naći u dvostrukoj nevolji: moraćete i vi i svi iza vas da se vratite u rikverc, da biste vi mogli da izađete iz rampe za telepas.

[envira-gallery id=“1454″]

Pripremite novac za plaćanje (kovanice ili papirni novac) pre nego što dođete na red, da ne biste zadržavali kolonu i rizikovali da neko počne da vam besomučno svira i omete vas. Ako planirate plaćanje kreditnom karticom, moraćete silom prilika na automatsku naplatu. Ovaj videoklip će vam dati jasniju sliku o upotrebi automata za naplatu (uključite prevod na srpski).

Videoklip: gobel1905

Koji način plaćanja je najbrži, odnosno gde se najbrže prolazi kroz naplantu rampu? Plava tabla, samo kartice.

6. Koja su ograničenja brzine u Italiji?

•  Naselje 50 km/h
•  Put van naselja 90 km/h
•  Motoput 110 km/h
•  Auto-put 130 km/h

U Italiji ste obavezni da držite upaljena svetla non-stop samo na putevima van naselja. U naseljima ste obavezni samo kada to smanjeni uslovi vidljivosti zahtevaju (magla, kiša, u tunelima, noću, 30 minuta pred zalazak i izlazak sunca, itd).

7. Šta je TUTOR i kako vrši kontrolu brzine na auto-putevima u Italiji?

[envira-gallery id=“1444″]

Tutor (Sistema Informativo Controllo Velocità, po novom SiCVE-PM) je veoma složen sistem kontrole brzine isključivo na auto-putevima, koji ne meri brzinu vozila u jednoj tački, već prosečnu brzinu na jednom segmentu puta. Sistem se sastoji od mreže gejtova raspoređenih na 10 – 25 km jedan od drugog duž većine auto-puteva u Italiji, koji proveravaju brzinu vozila u dve tačke. Uporednom analizom podataka o vozilima (vremenu prolaska kroz gejt, težini vozila koju mere senzori na putu i broja registarskih tablica koji se fotografiše), dolazi se do podataka o vlasniku vozila, brzini kretanja pojedinačnih vozila i eventualnom prekoračenju brzine. Podaci tih vozila se „ručno“ analiziraju od strane policije i samo tad donosi odluka kome će se poslati kazna. To znači da je manje verovatno da ćete dobiti kaznu ako ste „povremeni prestupnik“, a veća ako to sistemski radite.

Kako radi Tutor. Videoklip: Polizia dello Stato

Šta ne treba da radite u prisustvu sistema Tutor ako primetite da se krećete brže nego što je dozvoljeno:

• ne usporavajte naglo ispred gejtova sa natpisom „Tutor“ jer možete da izazovete lančani sudar; ionako vam se ne meri brzina u toj tački, već na segmentu puta;
• ne vozite pomoćnom trakom u nadi da vas tamo Tutor neće „videti“ – Tutor snima kretanje vozila u svim trakama, pa i pomoćnim;
• ne vozite „jašući“ po liniji između dve trake – Tutor registruje kretanja po celom koloseku;
• nećete izbeći Tutor ako kroz jedan gejt prođete jednom trakom, a kroz drugi drugom;
• Tutor radi i noću i po lošim vremenskim prilikama (pri čemu automatski spušta gornju granicu brzine sa 130 na 110 km/h).

Šta možete da radite u prisustvu sistema Tutor ako primetite da se krećete brže nego što je dozvoljeno:

• ako ste na jednoj deonici puta vozili jako brzo, usporite u nastavku deonice tako da vam prosečna brzina između dva gejta nije veća od 130 km/h ili se zaustavite na za to predviđenom mestu (recimo na benziskoj pumpi) i napravite malu pauzu; time ćete smanjiti prosečnu brzinu kretanja na deonici gde vas Tutor registruje;
• ako ste, pak, vozili svuda brže nego što je trebalo, ne preostaje vam ništa drugo nego da se nadate da nije više od 5%. Toliko će vam, naime, policija „progledati kroz prste“.

8. Šta je AUTOVELOX i kako vrši kontrolu brzine?

[envira-gallery id=“1448″]

Autovelox je zbirno ime za nekoliko vrsta radara koji služe za kontrolu brzine kako na putevima u naseljima tako i van njih. Većina radara je stalno postavljena i, po zakonu, mora da bude obeležena saobraćajnim znakom. To znači da ćete uvek biti upozoreni o postojanju kontrole, pa u skladu s tim prilagodite brzinu vožnje. Dobar deo lokacija radara Autovelox je unet u mape GPS uređaja, što znači da je više nego preporučljivo da ih ažurirate pre polaska na put. Vrlo je mali broj mobilnih radara koje policija nosi sa sobom i postavlja po potrebi. Čak i onda su obeleženi saobraćajnim znakom i nemoguće je ne primetiti ih.

Šta možete da radite u prisustvu radara Atovelox ako primetite da se krećete brže nego što je dozvoljeno:

• možete da usporite pred prolazak ispred Autoveloksa, jer isti, za razliku od Tutora, meri brzinu u tački u kojoj se nalazite.

9. Da li ću morati da platim kaznu zbog brze vožnje?

Policija kaže da hoćete, ali se u praksi pokazalo drugačije.

– Ako vas je zaustavila policija lično:

Znači da ste suludo brzo vozili i policija može da vam naplati kaznu na licu mesta, u gotovini ili kreditnom karticom. Ako nemate ni jedno ni drugo, policija može da vam zadrži vozilo dok ne nađete način da platite. Dakle, vozite u skladu sa propisima. Iako će vam na nekim deonicama puta biti teško da odolite da ne „raspalite“ 200 na sat, imajte na umu sledeće podatke o kaznama za prekoračenje brzine:

• do 10 km/h, kazna se kreće od 41,00 € do 186,00 €;
• od 10 km/h do 40 km/h kazna je od 168,00 € do 674,00 € i 3 kaznena poena;
• od 40 km/h do 60 km/h kazna je od 527,00 € do 2108,00 €, 6 kaznenih poena; moguće oduzimanje dozvole u trajanju od 1 -3 meseca;
• preko 60 km/h (što bi bilo onih 200 na sat), kazna je od 821,00 € do 3287,00 €, 10 kaznenih poena; moguće oduzimanje dozvole u trajanju od 6 -12 meseci;
• za prekoračenja koja se izvrše između 22:00 i 7:00 h kazna se uvećava za 1/3.

– Ako vas je zbog brze vožnje registrovao radar (Tutor ili Autovelox):

Teoretski plaćate kaznu, koja treba da vam stigne na kućnu adresu. Ali ako nemate italijanske tablice i niste rezident u Italiji, italijanska policija će morati da se obrati policiji države u kojoj živite za podatke o vama. To podrazumeva da policija obe države sarađuje na razmeni podataka vlasnika vozila, što nije uvek slučaj. Da bi policija mogla da vam naplati kaznu, ista mora da stigne na vašu adresu na vašem maternjem jeziku. Zbog toga italijanska policija koristi posrednike, obično agencije za naplatu duga sa sedištem, najčešće, u nekoj trećoj državi, koje prevode kazne i šalju ih običnom poštom. Dakle, put kazne od italijanske policije do vas je jedan jako dug lanac čije su karike slabe i mogu lako da se prekinu. Jedina država s kojom Italija ima direktnu naplatu kazni je Austrija. Ako imate austrijske tablice i rezidencu – nema vam spasa!

10. Koja je cena goriva u Rimu i Italiji uopšte?

Većina benzinskih pumpi u Italiji ima dvostruki način prodaje goriva, tzv. Servito i Self service. Ako odete na pumpe sa oznakom Servito, gorivo će vam sipati službenik pumpe i platićete veću cenu goriva; ako sipate sami na pumpi Self service, platićete, logično, manje.

Većina pumpi u Rimu ima potpuno automatizovanu prodaju goriva, gde ćete prvo morati da ubacite novac ili karticu u automat, pa će se tek tad aktivirati pumpa. Imate 5-10 minuta za sipanje goriva, nakon čega će se pumpa blokirati.

Ako plaćate kreditnom karticom, dužni smo da vas obavestimo o sledećoj proceduri, da vas ne bi strefio infarkt na licu mesta: u trenutku kada budete ubacili karticu, vaša banka će izvršiti predautorizaciju iznosa od oko 80-100€. Predautorizacija je ništa drugo nego kontrola da li imate dovoljno para na kartici i vrši se „zamrzavanjem“ hipotetičkog iznosa, obično oko 80-100 €; na kraju punjenja goriva biće vam skinut samo iznos za koji ste realno sipali gorivo, a ne predautorizovan iznos, jer je pumpa sad „sigurna“ da imate dovoljno para na kartici. Dakle, još jednom, novac je samo privremeno blokiran, da bi „pumpa“ bila „sigurna“ da imate dovoljno novca da pokrijete ceo trošak točenja goriva. Za tačnije informacije o predautorizaciji i koliko dugo novac može da vam bude blokiran, morate da se raspitate u vašoj banci.

Preporučujemo vam da gorivo na automatskim pumpama, ipak, plaćate u gotovini, pa imajte uvek u rezervi novčanice od 5, 10, 20 €. Imajte u vidu da većina automatskih pumpi ne vraća kusur, te ako  imate 50 € i želite da sipate goriva za samo 20 €, nećete moći. Zapravo, moći ćete, ali će vam pumpa zadržati 50 € i dozvoliti da za toliko para sipate goriva.

Na pumpama sa osoboljem možete da platite kako gotovinom, tako i kreditnim karticama bez problema sa predautorizacijom ili manjkom papirnih novčanica

Obzirom da se cene goriva menjaju svakodnevno, daćemo vam samo orijentativni prikaz cena za Self service.

• Bezolovni benzin (benzina verde) – od 1,47 €/l
• Dizel (diesel) – od 1,30 €/l
• Specijalni benzin (benzina speciale, premium, supreme, itd) – od 1,65 €/l
• Specijalni dizel (diesel speciale, premium, supreme, itd) – od 1,39 €/l

Za informacije o ceni goriva u realnom vremenu konsultujte sajt Prezzi Benzina.