Koloseum u Rimu (Colosseo) je jedan od najposećenijih spomenika na svetu. Od trenutka kada je nastao kao Flavijevski amfiteatar, postao je simbol grada i taj status je zadržao do danas, 2000 godina nakon izgradnje. Svrstan je u Uneskov spisak svetskih baština, a nalazi se i na listi 7 svetskih čuda. Godišnje ga poseti oko 7 miliona turista, što znači oko 20.000 dnevno. U unutrašnjosti Koloseuma može da boravi istovremeno samo 3.000 posetilaca. Kažemo „samo“, jer ako napravite brzu računicu, shvatićete zašto su redovi za ulaz u Koloseum tako dugi.
Kako je nastao Koloseum
Da li znate da je Koloseum izgrađen za svega 10 godina? Izgradnja je započeta oko 72. za vreme cara Vespazijana, a završena za vreme vladavine njegovog sina Tita, a nakon očeve smrti, 80. godine n. e. Ime arhitekte koji ga je projektovao se ni dan danas ne zna. Inauguracija Koloseuma je trajala 100 dana, čime je Tito najverovatnije nastojao da se stekne kako naklonost svojih podanika, tako i bogova. Sa novcem utrošenim na izgradnju Koloseuma, mogao je da se izgradi omanji grad.
Sagrađen je u obliku velikog valjkastog tela na eliptičnoj podlozi sa sedištima koja se koso spuštaju prema borilištu – areni. Zidni omotač gotovo je nestao u otvorima arkada koje su ga u tri sprata raščlanjivala i kroz koje su hodnici dobijali svetlost i vazduh, a bile su ukrašene celim skulpturama. Imao je 50.000 mesta za sedenje (odnosno 80.000 za stajanje), pa čak i pokretni krov od platna.
Gledaoci su na tribinama bili strogo podeljeni po statusu. Najbolja mesta pripadala su caru, zatim senatorima koji su sedeli u prvim redovima i tako dalje prema vrhu, gde je bio običan narod. Bio je to veličanstveni kompleks građevine i vajarstva koji je služio mnogobrojnim predstavama.
Kako je Koloseum dobio ime
Postoje više verovanja o nastanku imena Koloseum: jedno potiče od činjenice da je sagrađen u blizini statue Nerona visoke 30 m (koja se nalazila na mestu današnjeg stajališta metroa B); drugo od činjenice da je Koloseum u to doba bio „najkolosalnija“ građevina u celom Rimu, a treće verovanje je da je Koloseum napravljen na mestu koje se tada zvalo, Kolis Isei (Collis Isei).
Želite da saznate više? Obiđite Koloseum sa našim vodičem!
POVEZANO
Koje predstave su se održavale u Koloseumu?
O sadržaju samih predstava ima vrlo malo podataka, pa o njima mogu samo da vrše špekulacije na osnovu rekonstrukcija, odnosno opisa kasnijih događaja. Veruje se da su imale uobičajeni format – ujutro su se održavale predstave sa divljim životinjama, oko podneva vršila pogubljenja osuđenika, a popodne održavale gladijatorske borbe. Predstave sa životinjama su, pak, uključivale prikaz nekih od egzotičnih životinja s područja tadašnjeg Carstva, a životinje su korišćene i za pogubljenja, pri čemu su ona nastojala na groteskan način da rekonstruišu priče iz grčke mitologije. Igre su takođe sadržavale i naumahije, spektakularne rekonstrukcije pomorskih bitaka, ali se istoričari i dan-danas spore oko toga jesu li one održavane u samom Koloseumu – koju je za tu svrhu morao biti ispunjen vodom – ili u nekom obližnjem jezeru i bazenu.
Koloseum danas
Nakon 6. veka Koloseum je pomalo zapušten, što je kulminiralo u 15. i 16. veku, kad je njegov kamen korišćen kao građevinski materijal za izgradnju drugih rimskih spomenika, sve dok ga papa 1780. nije proglasio svetim mestom. Kolika je važnost ove rimske znamenitosti, najbolje govori citat Prečasnog Bida: „Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim; kada Koloseum padne, pašće i Rim; kada padne Rim, pašće i svet!“
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Koloseum je najveći amfiteatar na svetu, dužine 187 m, širine 157 m i zauzima ukupnu površino od 5 hektara.
Koloseum: radno vreme, ulaznice, turističke informacije
Radno vreme
Februar (16. februar – 15. mart): 8:30 – 17:00;
Mart (16. marta – poslednja subota marta): 8:30 – 17:30;
Mart – avgust (poslednja nedelja marta – 31. avgust): 8:30 – 19:15;
Septembar (1 – 30. septembar): 8:30 – 19:00;
Oktobar (od 1. do poslednje subote u oktobru): 8:30 – 18:30;
Novembar – februar (poslednja nedelja marta – 15. februar): 8:30 – 16:30;
Kako doći do Koloseuma
Metro: Linija B, stanica Colosseo
Autobusi: 75, 81, 673, 175, 204
[…] se u hotel blizu Terminija, i odlučili da, iako umorni, ipak prošetamo, jer smo htjeli da vidimo Koloseum noću. Na pola puta shvatili smo da niko od nas petoro nije uzeo mapu grada i da smo vjerovatno […]