Turističke informacije i ture po Rimu i okolini

Koloseum u Rimu – simbol grada i najveći amfiteatar na svetu

Koloseum u Rimu (Colosseo) je jedna od najposećenijih atrakcija na svetu. Od trenutka kada je nastao kao Flavijevski amfiteatar, postao je simbol grada i taj status je zadržao do danas, 2000 godina nakon izgradnje. Svrstan je u UNESCO-v spisak svetskih baština, a nalazi se i na listi 7 svetskih čuda. Godišnje ga poseti oko 7 miliona turista, što znači oko 20.000 dnevno. U unutrašnjosti Koloseuma može da boravi istovremeno samo 3.000 posetilaca. Kažemo „samo“, jer ako napravite brzu računicu, shvatićete zašto su redovi za ulaz u Koloseum tako dugi.

NOVO! Ulaznice za Koloseum


Pogledajte ostale ulaznice za Rim i okolinu »

Kako je nastao Koloseum

Da li znate da je Koloseum izgrađen za svega 10 godina? Izgradnja je započeta oko 72. za vreme cara Vespazijana, a završena za vreme vladavine njegovog sina Domicijana a nakon očeve smrti, 80. godine n. e. Ime arhitekte koji ga je projektovao se ni dan danas ne zna. Inauguracija Kolseuma je trajala 100 dana, čime je Domicijan najverovatnije nastojao da se stekne kako naklonost svojih podanika, tako i bogova. Sa novcem utrošenim na izgradnju Koloseuma, mogao je da se izgradi omanji grad.

Od 1. novembra 2017. godine otvoreni su 4. i 5. nivo Koloseuma koji su 40 godina bili zatvoreni za turiste. U pitanju je 3. sprat, nekad najlošija mesta za sedenje koja su bila namenjena plebejcima i sitnoj buržoaziji, danas predstavlja najviši deo Koloseuma (40 m!) odakle može da se sagleda ne samo najpoznatija arena na svetu nego i okolni delovi Rima. Ovo je još jedan u nizu projekata grada Rima koji će vratiti Koloseumu „stari sjaj“, počevši od rekosntrukcije i otvaranja podzemlja 2010. do izgradnje nadstrašnice čija izgradnja bi trebalo da se završi tokom 2018. Iz sigurnostinh razloga, pristup 4. i 5. nivou Koloseuma će biti moguć samo uz vodiča i u grupama do 25 osoba.

Sagrađen je u obliku velikog valjkastog tela na eliptičnoj podlozi sa sedištima koja se koso spuštaju prema borilištu – areni. Zidni omotač gotovo je nestao u otvorima arkada koje su ga u tri sprata raščlanjivala i kroz koje su hodnici dobijali svetlost i vazduh, a bile su ukrašene celim skulpturama. Imao je 50.000 mesta za sedenje (odnosno 80.000 za stajanje), pa čak i pokretni krov od platna. Gledaoci su na tribinama bili strogo podeljeni po statusu. Najbolja mesta pripadala su caru, zatim senatorima koji su sedeli u prvim redovima i tako dalje prema vrhu, gde je bio običan narod. Bio je to veličanstveni kompleks građevine i vajarstva koji je služio mnogobrojnim predstavama.

Kako je Koloseum dobio ime

Postoji više verovanja o nastanku imena Koloseum: jedno potiče od činjenice da je sagrađen u blizini statue Nerona visoke 30 m (koja se nalazila na mestu današnjeg stajališta metroa B); drugo od činjenice da je Koloseum u to doba bio „najkolosalnija“ građevina u celom Rimu, a treće verovanje je da je Koloseum napravljen na mestu koje se tada zvalo, Kolis Isei (Collis Isei).

 Želite da saznate više? Obiđite Koloseum sa vodičem!

Koje predstave su se održavale u Koloseumu

O sadržaju samih predstava ima vrlo malo ili nikakvih podataka, pa o njima mogu samo da vrše špekulacije na osnovu rekonstrukcija, odnosno opisa kasnijih događaja. Veruje se da su imale uobičajeni format – ujutro su se održavale predstave sa divljim životinjama, oko podneva vršila pogubljenja osuđenika, a popodne održavale gladijatorske borbe. Predstave sa životinjama su, pak, uključivale prikaz nekih od egzotičnih životinja s područja tadašnjeg Carstva, a životinje su korišćene i za pogubljenja, pri čemu su ona nastojala na groteskan način da rekonstruišu priče iz grčke mitologije. Igre su takođe sadržavale i naumahije, spektakularne rekonstrukcije pomorskih bitaka, ali se istoričari i dan-danas spore oko toga jesu li one održavane u samom Koloseumu – koju je za tu svrhu morao biti ispunjen vodom – ili u nekom obližnjem jezeru i bazenu.

Koloseum danas

Nakon 6. veka Koloseum je pomalo zapušten, što je kulminiralo u 15. i 16. veku, kad je njegov kamen korišćen kao građevinski materijal za izgradnju drugih rimskih spomenika, sve dok ga papa 1780. nije proglasio svetim mestom.

Kolika je važnost ove rimske znamenitosti, najbolje govori citat Prečasnog Bida: „Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim; kada Koloseum padne, pašće i Rim; kada padne Rim, pašće i svet!“

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Koloseum je najveći amfiteatar na svetu, dužine 187 m, širine 157 m i zauzima ukupnu površino od 5 hektara.

Koloseum: radno vreme, ulaznice, turističke informacije

Piazza del Colosseo, 1, 00184 Roma 

– Radno vreme

Februar (16. februar – 15. mart): 8:30 – 17:00;
Mart (16. marta – poslednja subota marta):
8:30 – 17:30;
Mart – avgust 
(poslednja nedelja marta – 31. avgust): 8:30 – 19:15;
Septembar (1 – 30. septembar): 8:30 – 19:00;
Oktobar (od 1. do poslednje subote u oktobru): 8:30 – 18:30;
Novembar – februar (poslednja nedelja marta – 15. februar): 8:30 – 16:30;

– Ulaznice

Kako doći do Koloseuma

Metro: Linija B, stanica Colosseo
Autobusi: 75, 81, 673, 175, 204


Potreban vam je smeštaj u Rimu? Rezervišite ga ovde!

U saradnji sa Booking.com.

Dopalo vam se ovo što ste pročitali? Želite da budete uvek u toku sa dešavanjima u Rimu? Pratite Vodič kroz Rim na Fejsbuku


One Comment

Ostavite odgovor