Karakaline terme (Terme di Caracalla) u Rimu su bile najluksuznije terme izgrađene u antičko doba. Svi su ih posećivali jer je ulaz često bio besplatan, a kao i danas, kad je nešto besplatno, uvek je gužva! U terme se nije se išlo samo zbog higijenskih razloga, već i da bi se sreli s prijateljima, diskutovali o poslovima i politici, slušali muziku ili čitali knjige, pa čak i jeli.
Ako bismo ih uporedili sa današnjim svetom, mogli bismo da kažemo da su rimske terme bile neka vrsta kombinacije između SPA centra, kafića i rekreacionog objekata. Bile su jedno od najposećenijih mesta, prepuna muškaraca i žena.
Istorija Karakalinih termi
Izgrađene su između 212. i 216. godine nove ere po nalogu imperatora Karakale, čije je pravo ime bilo Marco Aurelio Antonino Bassiano, pa se otud zovu i Terme Antonijane.
Obložene mermerom i ukrašene veličanstvenim umetničkim delima, ove terme su pravo arhitektonsko i inženjersko čudo sa svojim sistemom snabdevanja vodom, kao i onim za grejanje i odvodnjavanje. Iako su danas preostali samo zidovi od cigala i delovi velikih svodova, još uvek se čuvaju ostaci predivnih građevina koje su bile u upotrebi više od 300 godina.
Da bi se terme snabdevale vodom, izgrađen je poseban ogranak akvadukta Aqua Marcia, koji možemo da vidimo i dan danas u Parku akvadukta, i prelazio je preko Antičke Apije, jednog od puteva koji vode u Rim.
Prestale da se koriste 537. godine, kada su akvadukti koji su snabdevali grad vodom bili uništeni od strane Gota. Skulpture i dragoceni materijali koji su ukrašavali terme su opljačkani, a 847. godine ih je delimično uništio zemljotres.
Terme su obično građene prema istom principu, a to je da posetioce polako i postepeno vode od toplog, preko mlakog i hladnog bazena – calidarium, tepidarium i frigidarium. Bilo je i drugih prostorija poput natatio, velikog otvorenog bazena, biblioteka, vrtova, sportskih objekata poput malih stadiona, pa čak i pozorišta i salona za masažu.
Ovaj antički SPA centar je savršeno skrivao težak rad stotina robova i slugu koji su radili u velikim podzemnim prostorijama. Tu su se, naime, ložila ognjišta koja su slala topli vazduh iz hipokausta, prostorije koja se nalazila ispod podova bazena koje je trebalo zagrejati.
Jedan dan u termama sa starim Rimljanima
Prvi osećaj koji bi obuzimao posetioce termi bio je toplina, toliko vlažna i nepodnošljiva da su morali odmah da skinu odeću sa sebe. Bila je tu i svlačionica, apodyterium, zapravo prvi prostor na ulazu u svaki termalni kompleks. Tu su muškarci i žene – iako su često posećivali terme u različito vreme radi privatnosti – ostavljali svoju odeću u posebnim drvenim ormarima ili nišama u zidovima.
Tada su bili spremni za početak relaksirajućeg tretmana. Ali odakle je dolazila sva ta toplota?
Naravno, tada nije bilo kotlarnica, ali su Rimljani, koji su bili vrlo inventivni, smislili odličan i pritom skriven sistem grejanja. U zadnjem delu svake građevine bio je ogromno ognjište (praefurnium), veliki otvor u zidu povezan sa uskim kanalom u koji je služitelj (fornacator) neprestano ubacivao gorivo, obično drva. Iznad ovog ognjišta bile su postavljene ogromne cisterne napunjene vodom. Toplota koju je stvarao plamen nije služila samo za zagrevanje vode, već se širila u svakoj prostoriji, šireći se ispod podova.
Da, dobro ste razumeli: podovi grejanih sala bili su viseći, podržavani stubovima od cigala, kako bi se topla vazdušna struja lakše kretala. Za povećanje toplote postavljane su i cevi pravougaonog preseka čak i u prostorijama unutar zidova; na taj način topao vazduh se širio horizontalno i vertikalno. Genijalno, zar ne?
Podovi i zidovi su bili obloženi šarenim mozaicima ili mermernim pločama, često vrlo raskošno i bez obzira na troškove. Rimljani su voleli luksuz!
Ali vratimo se redovnom posetiocu termi. Nakon što bi se svukao, napustio bi svlačionicu i otišao u hladnu salu, frigidarium, gde bi mogao da se okupa u bazenu. To je bilo ono što je telo i umu bilo potrebno! Zatim bi se premestio u prostorije sa toplim vazduhom (tepideria), da izbegao naglu promenu temperature, a zatim u one vrele (calidaria), koje su bile prave saune.
Tretman bi tada bio završen, ali ako rimski građanin nije bio sasvim zadovoljan ili nije imao žurbe da se vrati kući, mogao je sve to da ponovi unazad ili da se premesti u druge prostorije radi masaže. Rimljani, iskreno rečeno, nisu bili toliko sportski nastrojeni kao Grci, više su voleli lenčarenje nego kretanje. Ali posle lepog kupanja ili masaže, često bi neko poželeo da malo vežba, igra lopte ili se takmiči u borbi.
Za najlenje je postojala mogućnost da čitaju knjige u biblioteci, slušaju muziku i recituju u pozorištu ili jednostavno da leže ili sede sa nogama u vodi i razgovaraju o svemu i svačemu.
Da li ste dobili dovoljno želje da odete u ove terme? Ako jeste, nastavite da čitate.
