Turističke informacije | Ture | Ulaznice za znamenitosti

Kripta Kapućinera u Rimu – spomenik koji će vas oduševiti (ili će vam se od njega dići kosa na glavi)

Kripta Kapućinera u Rimu (Cripta dei Frati Cappuccini) je spomenik koji će vas ili oduševiti ili će vam se od njega dići kosa na glavi (ako je imate). Ono što je sigurno je da nećete ostati ravnodušni. Igrom slučaja (a možda i ne?), ova kripta se nalazi na samo par koraka od ulice Via Veneto. Reč je o mestu u kojem se vodi opušten i raskalašan život, svima nama dobro poznat kao dolče vita. Eto, baš u sred tog slatkog života, nalazi se jedno drugo mesto koje ne samo što nije „slatko“, već više od bilo kog drugog utelovljuje mračnu stranu Večnog grada. Ono već vekovima istovremeno oduševljava i plaši posetioce, a koji utisak bude ostavio na vas – javite nam!

Muzej Kapućinera (Museo dei Cappuccini)

Kripta se nalazi u podzemlju crkve 📍Chiesa di Santa Maria della Concezione dei Cappuccini, u okviru Muzeja Kapućinera. Poseta ovom kompleksu započinje baš u muzeju, koji čuva umetnička dela, sakralne predmete i razne spomenike iz celog sveta. Ispričaće vam dugu istoriju braće Kapućinera ali i Franjevaca. Mnogi posetioci, u žurbi da vide kriptu, vrlo često „protrče“ kroz muzej, što je velika šteta. Čak i ako niste veliki ljubitelj sakralne umetnosti, zastanite i, ipak, pogledajte. Reč je o delima Đota, Rembranta, Karavađa… Pripremiće vas na ono što ćete videti posle i za šta treba da imate dobar stomak. To dosta dobro nagoveštava ovaj portret Svetog Franje kako razgovara sa lobanjom, s kojim ćete se naći licem u lice u muzeju. Karavađo, Sveti Franjo razgovara sa lobanjom (Caravaggio, San Francesco che parla con un teschio)

Kapućin(er)i i kapućino

Ako vas reč „kapućineri“ podseća na napitak od kafe, dobro ste primetili. Reč cappuccio znači „kapuljača“,  pa tako kapućino od kafe ima kapuljaču od pene, a braća Kapućineri su imali kapuljače od braon plašta koje su im služile da bi se sakrili… Ali od koga? Fransisko Zurbaran, Sveti Franjo pod kapuljačom (Francisco de Zurbarán, San Francesco d’Assisi incappucciato) sa neizbežnom lobanjom Ovaj red, čije je kompletno ime Red male braće Kapućinera (Ordine dei frati minori Cappuccini) je nastao 1520. godine. Tada je franjevački fratar Mateo da Bašo (Matteo da Bascio), sveštenik iz regiona Marke u Italiji, doveo u pitanje životni stil koji su vodili tadašnji franjevci. Postao je uveren da nije bio takav kakvim ga je zamišljao Sveti Franjo Asiški (San Francesco di Assisi). Tako je odlučio da se vrati prvobitnom načinu života u samoći i pokajanju, baš kao što je praktikovao Sveti Franjo. Njegovi nadređeni su, naravno, odmah pokušali da suzbiju te „inovacije“. Fratar Mateo i njegovi sledbenici bili su primorani da se sakriju od crkvenih vlasti, koje su želele da ih uhapse zbog kršenja verskih pravila. Utočište su našli kod monaha kamaldolijanca, katoličkog pustinjačkog crkvenog reda koji je dobio ime po samostanu Kamaldoli (Camaldoli) u Toskani. U znak zahvalnosti su usvojili kapuljaču koju su nosili kamadolijanci, kao i običaj nošenja brade. Ime njihovog pokreta, dakle, ne potiče od kapućina napitka, već od činjenice da su nosili kapuljače. Ime toplog napitka kapućino, pak, vodi poreklo od imena Reda male braće Kapućinera.

Kripta Kapućinera u Rimu: šta videti (ali ne dirati)

I evo nas, konačno u toliko misterioznoj kripti! Kada se iz muzeja budete spustili u nju stepenicama, naći ćete se u mračnijem okruženju i ne baš tako lagodnoj atmosferi. Verovatno vas neće obradovati ni memento mori („seti se smrti“) natpis:
Ono što ste vi sada, mi smo bili; ono što smo mi sada, vi ćete biti (Quello che voi siete noi eravamo; quello che noi siamo voi sarete).
Uplašili ste se? I mi smo! Kapela tri kostura (foto:  Johnny Söderberg/Flickr) Kripta se sastoji od dugog hodnika koji ima pet malih kapela: sve su u potpunosti ukrašene ljudskim kostima, uredno složenim u obliku ornamenata. U njima se nalaze posmrtni ostaci preko 4.000 fratara koji su živeli u samostanu i umrli između 1500. i 1800. godine. Ukrasi od kostiju predstavljaju tradicionalne simbole vezane za smrt. Sa tavanice vise lusteri napravljeni od trtičnih i kostiju šake. Hiljade potkolenica, butnih kostiju i lobanja pretvorene su u građevinski materijal i nagomilane unaokolo, kako bi se stvorile niše i lože. U nekima se nalaze celi skeleti obučeni u odeždu fratara. Ime svake kapele karakteriše preovlađujuća upotreba kostiju, pa tako imamo Kapelu cevanica, Kapelu karlica i Kapelu lobanja, a zatim onu Tri kostura (možete lako da zamislite razlog za ovakvo ime!) i Kapelu vaskrsenja.

Kripta tri kostura (Cripta dei Tre Scheletri)

Kripta tri kostura – detalj (foto: Dnalor 01/Wikipedia CC BY-SA 3.0) Prva kapela na koju ćete naići  je ona od tri kostura. U pitanju su kosturi dece koji „bezbrižno“ sede na tronu od karličnih kostiju i kao da poručuju da smrt ne bira godine. Iznad njih možete da vidite dva peščana sata kako lebde sa „krilima“ napravljenim od ljudskih lopatica. Sa obe strane ovog trona nalaze se dve niše napravljene o kostiju kičme, kuka i trtice. U njima se nalaze dve mumije: s leve strane je fratar Benedeto di Rijeti (Benedetto di Rieti), s desne Pjetro Antonio di Rijeti (Pietro Antonio di Rieti).

Kapela cevanica i karlica (Capella delle tibie e dei bacini)

Detalj Kapele cevanica i karlica: ukrštene ruke Boga i Svetog Franje (foto: Dnalor 01/Wikipedia CC BY-SA 3.0) U ovoj kapeli ćete se naći oči u oči sa osam skeleta kapućinera obučenih u njihove odežde.  Oni se nalaze u bočnim nišama dok se u sredini, uokvirene ramom od lobanja, nalaze dve ukrštene ruke. Jedna, gola, je ona Hristova, a druga, odevena, je od Svetog Franje. U ovoj kapeli nema obloženog poda – krstovi su postavljeni direktno u zemlju. Verovatno sugestija da gledamo suštinu stvari, a ne njihov spoljašnji izgled.

Kapela vaskrsenja

Poslednja u nizu je Kripta vaskrsenja, gde niz kostiju prirodno uokviruje sliku u kojoj Hrist naređuje Lazaru da ustane, da se probudi iz sna. Jer, iz perspektive kapućinera, san nije večan. Lazarovo vaskrsenje (Resurrezione di Lazzaro) je epizoda u Novom zavetu u kojoj Isus vraća u život Lazara iz Betanije četiri dana nakon što je isti sahranjen.

Markiz De Sad o Kripti Kapućinera

Kada je 1775. godine posetio ovo mesto, Markiz De Sad (poznat po opisima mračnih strana ljudske ličnosti) je napisao: „Nikada nisam video nešto toliko iznenađujuće. Da bismo u potpunosti mogli da shvatimo ovaj spomenik, čini mi se da je potrebno da ga posetimo ne po danu, već uz svetlo pogrebnih svetiljki koje se nalaze u unutrašnjosti“. Ne znamo za vas, ali mi ne bismo smeli da uđete u ovu kosturnicu po mraku! De Sad je ovaj neobični spomenik, ko zna zašto, pripisao fratru nemačkog ili austrijskog porekla. Možda zbog određene doze „sadizma“ koja je potrebna za ovako nešto? Postoji, međutim i druga verzija o tome kako je nastala Kripta Kapućinera u Rimu, i ta nam se čini verovatnijom: jedan rimski umetnik, koji je došao u sukob sa zakonom, se pridružio redu Kapućinera kako ga ne bi našli. A zatim  je tokom svog boravka tamo dao oduška svom bizarnom stvaralačkom duhu. Kako god, pazite na šta se naslanjate. U kripti je zabranjeno fotografisanje kao i dodirivanje eksponata.

Kako obići Kriptu Kapućinera u Rimu: adresa, radno vreme, ulaznice

📍 Via Vittorio Veneto 27, 00187 Roma Radno vreme: svakog dana 9.00 – 19.00 h (poslednji ulaz u 18.30), skraćeno praznicima 9.00 – 14.30 h (2. novembra, 24. i 31. decembra), zatvoreno na Uskrs, 25. decembar i 1. januar. Ulaznice:  odrasli (puna cena) – 8,50 €; mlađi od 18 i stariji od 65 godina – 5.00 €; RomaPass: ne.

Kripta Kapućinera u Rimu sa vodičem


Potreban vam je smeštaj u Rimu? Rezervišite ga ovde!

U saradnji sa Booking.com.

Ostavite odgovor