Najbogatiji vodič kroz Rim u regionu

Koloseum – simbol Rima i najveći amfiteatar na svetu

Vreme čitanja: 3 minuta

Koloseum Rim

Koloseum (Colosseo) je, od trenutka kada je nastao kao Flavijevski Amfiteatar,  odmah postao simbol Rima. Gradnja je započeta 72. za vreme cara Vespazijana, a završena desetak godina kasnije, za vreme vladavine njegovog sina Domicijana a nakon očeve smrti, 79. godine n. e. Inauguracija Kolseuma je trajala 100 dana, čime je najverovatnije nastojao da stekne kako naklonost svojih podanika, tako i bogova. Sa novcem utrošenim na izgradnju Koloseuma, mogao je da se izgradi omanji grad.

Od 1. novembra 2017. godine otvoreni su 4. i 5. nivo Koloseuma koji su 40 godina bili zatvoreni za turiste. U pitanju je 3. sprat, nekad najlošija mesta za sedenje koja su bila namenjena plebejcima i sitnoj buržoaziji, danas predstavlja najviši deo Koloseuma (40 m!) odakle može da se sagleda ne samo najpoznatija arena na svetu nego i okolni delovi Rima. Ovo je još jedan u nizu projekata grada Rima koji će vratiti Koloseumu „stari sjaj“, počevši od rekosntrukcije i otvaranja podzemlja 2010. do izgradnje nadstrašnice čija izgradnja bi trebalo da se završi tokom 2018. Iz sigurnostinh razloga, pristup 4. i 5. nivou Koloseuma će biti moguć samo uz vodiča i u grupama do 25 osoba.
Postoji više verovanja o nastanku imena Koloseum: jedno potiče od činjenice da je sagrađen u blizini statue Nerona visoke 30 m (koja se nalazila na mestu današnjeg stajališta metroa B); drugo od činjenice da je Koloseum u to doba bio „najkolosalnija“ građevina u celom Rimu, a treće verovanje je da je Koloseum napravljen na mestu koje se tada zvalo, Kolis Isei (Collis Isei).

Sagrađen je u obliku velikog valjkastog tela na eliptičnoj podlozi sa sedištima koja se koso spuštaju prema borilištu – areni. Zidni omotač gotovo je nestao u otvorima arkada koje su ga u tri sprata raščlanjivala i kroz koje su hodnici dobijali svetlost i vazduh, a bile su ukrašene celim skulpturama. Imao je 50 000 mesta za sedenje (i 10 000 mesta za stajanje), pa čak i pokretni krov od platna. Gledaoci su na tribinama bili strogo podeljeni po statusu. Najbolja mesta pripadala su caru, zatim senatorima koji su sedeli u prvim redovima i tako dalje prema vrhu, gde je bio običan puk. Bio je to veličanstveni kompleks građevine i vajarstva koji je služio brojnim predstavama.

 O sadržaju samih predstava ima vrlo malo ili nikakvih podataka, pa o njima mogu samo da vše spekulacije na osnovu rekonstrukcija, odnosno opisa kasnijih događaja. Veruje se da su imale uobičajeni format – ujutro su se održavale predstave sa divljim životinjama, oko podneva vršila pogubljenja osuđenika, a popodne održavale gladijatorske borbe. Predstave sa životinjama su, pak, uključivale prikaz nekih od egzotičnih životinja s područja tadašnjeg Carstva, a životinje su korišćene i za pogubljenja, pri čemu su ona nastojala na groteskan način da rekonstruišu priče iz grčke mitologije. Igre su takođe sadržavale i naumahije, spektakularne rekonstrukcije pomorskih bitaka, ali se istoričari i dan-danas spore oko toga jesu li one održavane u samom Koloseumu – koju je za tu svrhu morao biti ispunjen vodom – ili u nekom obližnjem jezeru i bazenu.

Nakon 6. veka Koloseum je pomalo zapušten, što je kulminiralo u 15. i 16. veku, kad je njegov kamen korišćen kao građevinski materijal za izgradnju drugih rimskih spomenika, sve dok ga papa 1780. nije proglasio svetim mestom.

Kolika je važnost najpoznatije rimske znamenitosti, najbolje govori citat Prečasnog Bida: „Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim; kada Koloseum padne, pašće i Rim; kada padne Rim, pašće i svet!“

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Koloseum je najveći amfiteatar na svetu, dužine 187 m, širine 157 m i zauzima ukupnu površino od 5 hektara.

Koloseum – spoljašnji izgled

Koloseum – unutrašnji izgled

Radno vreme, ulaznice, turističke informacije

– Radno vreme

Februar (16. februar – 15. mart): 8:30 – 17:00;
Mart (16. marta – poslednja subota marta): 8:30 – 17:30;
Mart – avgust 
(poslednja nedelja marta – 31. avgust): 8:30 – 19:15;
Septembar (1 – 30. septembar): 8:30 – 19:00;
Oktobar (od 1. do poslednje subote u oktobru): 8:30 – 18:30;
Novembar – februar (poslednja nedelja marta – 15. februar): 8:30 – 16:30;

– Ulaznice

Cena ulaznice: 12,00 €;
Cena ulaznice sa sniženjem: 7,50 € (18 – 25 godina, stanovnici zemalja EU);
Besplatan ulaz: mlađi od 18 godina; 1. nedelje u mesecu;
Rezervacija ulaznice (ako kupujete onlajn): 2,00 €

Kako doći do Koloseuma

Metro: Linija B, stanica Colosseo
Autobusi: 75, 81, 673, 175, 204
Tramvaji: 3

Naš savet:

Koloseum je jedan od najposećenijih rimskih spomenika i gotovo celog dana su veliki redovi na ulaz (osim ako nemate jednu od karata Roma Pass ili neku drugu kartu s kojima je moguće „preskočiti“ red). Najbolje vreme za posetu je pred otvaranjei zatvaranje i, eventualno, u vreme ručka (13:00 – 15:00 h).

Komentari

Komentari

Dopalo vam se ovo što ste pročitali? Želite da budete uvek u toku sa dešavanjima u Rimu? Pratite Vodič kroz Rim na Fejsbuku


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *