Vila Gregorijana u Tivoliju, zajedno sa Vilom d’Este i Hadrijanovom vilom, čini ovaj gradić obaveznom tapom za sve koji obilaze Rim i okolinu. Niste nikad čuli za Vilu Gregorijanu (Villa Gregoriana)? Ne brinite, za nju ne zna ne samo većina turista, već i mnogi Rimljani. Saznaćete zašto, kada vam budemo otkrili sve njene tajne.
Reč villa vas je, verovatno, nagnala da pomislite da je u pitanju neko raskošno zdanje sa još raskošnijim vrtom, ali se ova reč na italijanskom jeziku često koristi u značenju „park“. Dakle, Vila Gregorijana jeste jedan park, ali ono što ga čini drugačijim od svih ostalih parkova u okolini Rima (pa i u celoj regiji Lacio) je njegov 120 m visok vodopad! Ako vam ova brojka ništa ne govori, znajte da je u pitanju drugi veštački vodopad po visini u celoj Italiji (prvi je Vodopad Marmore, Cascata delle Marmore u Umbriji). Ali zašto bi nekog zanimali veštački vodopadi, pitate se? Zato što za ovaj postoji „pakleno“ dobar razlog!
- Od Doline pakla do parka
- Vila Gregorijana u Tivoliju, šta videti?
- Ulaznice za Vilu Gregorijanu
- Vila Gregorijana: zašto mnogi ne znaju za nju?
- Radno vreme Vile Gregorijane
- Kako doći do Vile Gregorijane u Tivoliju
Od Doline pakla do parka
Tivoli je oduvek bio strateško mesto zahvaljujući reci koja kroz njega prolazi, Anijene (Aniene). Duga je 99 kilometara i spaja regije Umbrija i Lacio. Ako vam ime Anijene zvuči poznato, to je zato što se uliva u Tibar (Tevere) u širem centru Rima. Možda vam je poznato i zbog Vile d’Este, gde je voda iz Anijene glavni snabdevač svih onih božanstvenih fontana. I tu bi se priča o ovoj reci verovatno završila, da u prošlosti Anijene nije imala jednu „ružnu naviku“: vrlo često je za vreme visokog vodostaja plavila grad i rušila sve pred sobom. Naime, ova reka je, da bi zaobišla planinu Katilo (Catillo), napravila lakat-krivinu i, sa tako dobijenim ubrzanjem, formirala udubljenje iza planine. Prvo blago, zatim sve dublje, da bi se na kraju udubljenje proširilo u dolinu, a reka u vodopad. Ceo pejzaž je dobio vrlo prikladno ime: Dolina pakla (La valle dell’Inferno).
Doline pakla nad kojom dominira Vestin hram (Christian Wilhelm Ernst Dietrich)
Poslednji put je napravila jednu takvu katastrofu 1826. godine, za vreme vladavine pape Grgura XVI (Gregorio XVI). Papi je prekipelo i rešio je da ukroti Anijene kako zna i ume. Izdao je konkurs za arhitektonsko rešenje uređenja reke na koji se prijavilo čak 23 inženjera i arhitekata iz cele Evrope! Međutim, nijedno nije bilo po papinom ukusu. Tada je na scenu izašao Klementi Foski (Clementi Foschi) sa genijalnom idejom da „ispravi krivu Anijene“ tako što će izgraditi dva tunela kroz planinu Katilo. Rečeno – učinjeno: 1835. puštena su u rad dva tunela i Anijene kroz njih. Vodopad je bio „izmešten“ na drugu stranu planine i problem sa poplavama je bio rešen. I ne samo to: papa Grgur XVI, koji je bio veliki pokrovitelj kulture, dao je da se istovremeno sa pomeranjem toka reke uredi i okloni prostor. Tako je Dolina pakla postala Vila Gregorijana, njemu u čast.
Iako malo „pomeren“, vodopad nije izgubio svoju čar. Naprotiv, novokreirani pejzaž privukao je ne samo obične znatiželjnike, već i vladare, naučnike i umetnike da posete ovo remek-delo i sanjare u njemu. Pa šta je to toliko neodoljivo u ovom parku, da je za vrlo kratko vreme Vila Gregorijana u Tivoliju je bila obavezna stanica za sve putnike?
Vila Gregorijana u Tivoliju, šta videti?
1. Veliki vodopad (Cascata Grande)
Vila Gregorijana ima dva ulaza. Ako uđete sa trga 📍Largo Sant’Angelo, moći ćete da vidite izvor vodopada i dolinu pod svojim nogama, što je već samo po sebi dovoljno da vas drži opčinjenim neko vreme.
Vila Gregorijana u Tivoliju, Veliki vodopad (Cascata Grande)
2. Vila Manlija Vopiska (Manlio Vopisco)
Od Velikog vodopada nastavite kuda vas vodi put. Dok budete slušali žubor vode, čavrljanje ptica i šuštanje lišća, staza će vas bez upozorenja dovesti pred ovaj bajkoviti prizor: ostaci vile iz 2. veka nove ere u zagrljaju puzavica. Par klupa će vas pozvati da sednete na njih i uživate u ovom prizoru, ali vi prvo potražite vrata na ovom neobičnom reliktu i zavirite unutra.
Ostaci Vile Manlija Vopiska (Manlio Vopisco)
Deo vile u koji ste ušli je, zapravo, donji deo, odnosno temelje (gornji deo nije sačuvan) u kojem se nekada uzgajala… riba! U doba kada je u vili živeo njen vlasnik (2. vek), bilo je sasvim normalno da domaćinstva imaju ne samo voćnjake i povrtnjake, već i akvarijume u kojima bi se uzgajala riba za kućne potrebe. Voda za akvarijum se dovlačila – pogodite odakle? – iz reke Anijene.
Akvarijum Vile Manlija Vopiska
3. Kanal Stipa (Canale Stipa)
Daljim spuštanjem u centralni deo parka, naići ćete na drugi, manji vodopad, poznat kao Stipa (Canale Stipa). Pre nego što je papa Grgur XVI intervenisao, bilo je manjih pokušaja da se da „oduška“ reci, pa je tako bio iskopan manji kanal kroz planinu Kutilo, ali bez značajnijih rezultata za Paklenu dolinu po pitanju poplava.
Panoramski pogled na vodopade: iako je tok Anijene izmenjen i veći deo reke prolazi kroz veštačke tunele u planini, jedan deo se u obliku manjih vodopada spušta sa drugih litica.
3. Neptunova i Pećina Sirena (Grotta di Nettuno, Grotta delle Sirene)
Reka Anijene je, osim vodopada, svojim radom stvorila još neke elemente prirode koji će vas ostaviti bez daha. U pitanju su dve pećine, Neptunova i Pećina Sirena.
Do Neptunove pećine se stiže kroz neobični tunel koji je dao da se izradi francuski general i guverner Rima, Sekstius Aleksandr Fransoa de Мiolis (Sextius Alexandre François de Miollis), 1809. godine. Da bio osvetlio stazu koja prolazi kroz tunel, Мiolis je napravio otvore u obliku prozora kroz koje ćete imati poseban pogled na ovaj veličanstveni pejzaž.
Miolisov tunel (percorso Miollis)
Neptunova pećina (Grotta di Nettuno)
Pećina Sirena (Grotta delle Sirene) je dobila ime od strane francuskog pejzažnog slikara, Luja Dikroa (Lui Ducoros). Diveći se lepotama ovog jedinstvenog prirodnog scenarija, zamišljao kako je ova pećina mogla da bude nastanjena jedino divnim morskim stvorenjima kao što su sirene (da, ona prelepa morska bića, polu-devojke, polu-ribe).
Pećina Sirena (Grotta delle Sirene)
4. Vestin hram (Tempio di Veste)
Vestin hram je najpoznatiji spomenik drevnog Tibura (antičko ime Tivolija), omiljeni hram italijanskih i inostranih slikara 18. veka. Pretpostavlja se da je hram posvećen Tiburnu, osnivaču grada Tivolija, ali i Vesti, rimskoj boginji vatre i ognjišta ili tiburskoj Sibili, antičkoj proročici.
Kako god, hram je kružnog oblika sa 10 korintskih stubova (od ukupno 18) i izgrađen je u 1. veku pre nove ere. Vesta je bila boginja vatre a kult o Vesti je govorio prvobitno o četiri, a kasnije o 6 devica koje su čuvale plamen na oltaru ovog hrama. Tokom srednjeg veka hram je bio transfomisan u crkvu Svete Marije Rotonde (Santa Maria Rotonda), da bi mu, početkom veka, bila vraćena originalna funkcija.
Tokom obilaska parka imaćete prilike da vidite ovaj hram iz različitih perspektiva i bićete, verovatno kao i mi, neodlučni koja je najelpša. Mi vam ih, u nedoumici, pokazujemo sve, a koja je najlepša – prosudite vi!
Vestin hram (pogled odozdo)
Vestin hram (pogled iz doline)
Vestin hram (pogled sa mosta Ponte Gregoriano)
Vestin hram (pogled iz restorana „Sibilla“)
5. Aperitiv sa pogledom na Vestin hram
Neposredno uz sam hram, kao i na obližnjem mostu Ponte Gregoriano nalazi se više restorana i kafića u kojima možete da se opustite nakon šetnje po parku (a trebaće vam da se opustite, jer šetnja zahteva ne baš tako mali fizički napor)! Naručite aperitivo i nastavite da uživate u jedinstvenoj lepoti Vile Gregorijane u Tivoliju.
Ulaznice za Vilu Gregorijanu
Ulaznice, kao i obično, možete da nabavite unapred kod nas. Spremite se kao da idete na treking! Dobro, možda smo malo preterali, ali definitivno nemojte ići u cipelama sa štiklom. Spuštaćete se niz nizbrdice, penjati uz uzbrdice i strme stepenice, ulaziti u pećine i tunele. Ovaj park nije za osobe sa decom u kolicima ili za slabo pokretne osobe. 👇
Vila Gregorijana: zašto mnogi ne znaju za nju?
U drugoj polovini 19. veka Vila Gregorijana postaje sve manje posećen park i pada u zaborav. Tek 2002. godine ga je preuzeo Italijanski fond zaštitu životne sredine, FAI (Fondo Ambiente Italiano) i doveo u red ulažući oko 22 miliona evra. Zamislite u kakvom je stanju degradicje bio ovaj park, kad je iz reke Anijene izvučeno 5 tona đubreta u obliku veš mašina, televizora i ostale bele tehnike!
Dakle, ovaj park je povratio svoj sjaj tek pre 20 godina, što, očigledno, nije bilo dovoljno da se o njegovoj lepoti pročuje dalje od Tivolija. Sad kada znate, ne preostaje vam ništa drugo nego da isplanirate vašu posetu.
Radno vreme Vile Gregorijane
Svakog dana:
1. mart – 22. mart: 10.00 – 17.00
23. mart – 30. jun: 10.00 – 18.30
1. jul – 31. avugust: 9.00 – 20.00
1. septembar – 15. oktobar: 10.00 – 18.30
16. oktobar-22. oktobar: 10.00 – 18.00
23. oktobar – 27. oktobar: 10.00 – 17.30
28. oktobar – 10. novembar: 10.00 – 16.30
11. novembar – 15. decembar: 10.00 – 16.30
Park je zatvoren u zimskom periodu:
15. decembar- 28/29. februar
Kako doći do Vile Gregorijane u Tivoliju
🚗 Sopstvenim prevozom: Tivoli se nalazi na oko 30 km od Rima i lako se kolima dolazi do njega 📍 auto-putem A24, izlaz Tivoli. Obilazak Tivolija kolima je svakako dobra opcija, pogotovo ako planirate i obilazak Vile d’Este ili Hadrijanove vile (ne preporučujemo vam obilazak sve tri u istom danu!).
🚆 Vozom: Linija Rim – Peskara sa stanice Termini, silazak na stanici Tivoli 👇
Vozne karte za sve destinacije u Italiji
🚍 Autobusom: Linija Rim – Tivoli kompanije Cotral, polazak sa stanice Ponte Mammolo, silazak u Tivoliju (za red vožnje konsultovati www.cotralspa.it)
Auto-put 24,
🤷 Nemate auto? Nema problema, iznajmite ga ovde 👇
Smeštaj u Tivoliju
Tivoli se nalazi na oko 30 kilometara od Rima i u njemu se nalazi ne samo fantastična Vila Gregorijana, nego i Vila d’Este i Hadrijanova vila. Međutim, da biste temeljno obišli sve tri, kao i sam gradić Tivoli koji je posebno slikovit, potrebna su vam dva-tri dana. Ako vas ova ideja privlači, evo nekoliko interesantnih ponuda za smeštaj u Tivoliju: