U starom, kao i u današnjem Rimu, potraga za stanom je bila težak poduhvat. Većina stanovništva je mogla da razmišlja samo o iznajmljivanju, dok su samo najbogatiji mogli sebi da priušte dom u vlasništvu. Zvuči poznato? Istorija se ponavlja, avaj!
Gde su živeli stari Rimljani?
Bogati su živeli u domusima, dok je većina Rimljana živela u insulama, pod zakupom. Insula je slična današnjim kondominijumskim zgradama od više spratova, gde su stanove na gornjim spratovima iznajmljivali plebejci. Ovi stanovi su često bili mračni i slabo provetreni, gde je jedini izvor svetlosti bio od mangala i uljanih svetiljki. Pošto su se insule razvijale u visinu, potkrovlja su u starom Rimu bila, za razliku od današnjice, najmanje tražena mesta za život. Stići na najviši sprat značilo je penjati se beskonačno dugim i često nesigurnim stepenicama svakog dana.
Zbog prenatrpanosti centra grada, zgrade su se stihijski razvijale u visinu čak i do 10 spratova, uprkos pokušaju da se njihova visina ograniči zakonom. Pravila za visinu ovakvih zdanja su određivali carevi, pa je Avgust je postavio granicu na 7. spratova, dok je car Trajan spustio na 6. Posle velikog požara u Rimu, Neron je diktirao veoma stroga pravila za izgradnju insula, zabranjujući da imaju zajedničke zidove po obodu i visinu veću od 5 spratova. Takođe je odredio da sve zgrade budu izgrađene uglavnom od kamena, da imaju prolaze između zgrada i vatrogasnu opremu. Međutim, sva ova pravila su uglavnom bila zenemarivana.
Previše insula, premalo domusa
Između kraja 3. i početka 2. veka pre nove ere, dakle, insule su bile izuzetno rasprostranjene u Rimu. Vlasnici su bili aristokrati koji nisu prezirali rentu kao vid prihoda. Rast stanovništva u Rimu bio je veoma intenzivan. Tokom Drugog punskog rata veliki broj ljudi je napustio sela razorena od strane vojske seleći se u Rim. Činjenica da se u njemu mogao naći posao kao i postići rast društvenog statusa, neprestano je privlačila novo stanovništvo u Rim. Procenjuje se da je oko 130. godine p. n. e u gradu živelo oko pola miliona stanovnika, a taj broj se udvostručio na prelazu dve ere, tokom Avgustovog doba.
Pružanje smeštaja rastućoj populaciji bilo je moguće zahvaljujući visoko razvijenom tržištu nekretnina namenjenih isključivo za iznajmljivanje: od oko milion ljudi koji su naseljavali Rim, bilo je 750.000 slobodnih plebejaca, 100.000 – 200.000 robova i oko 20.000 ljudi, uključujući vojnike, ekvite i porodice od oko 300 senatora. Ove duštvene razlike stvorile su od Rima grad u kojem je bilo malo onih koji su izdavali, a mnogo više onih koji su tražili stanove u najam. Na osnovu katastarskih nalaza, bilo je oko 47.000 insula i samo 1.800 domusa!
Pomenuti propisi za insule i kondominujume govore nam da su spekulacije bile jake i da ih je bilo teško kontrolisati. Iako se gradnja od cigle i maltera proširila tokom carske ere na račun one od drveta, požari su bili veoma česti u poslednjim vekovima Republike. Uzrok je najverovatnije bio opus craticium, drveni okvir obložen glinom koji je korišćen za unutrašnje pregrade, posebno na gornjim spratovima, a koji se pokazao posebno zapaljivim. Iz tog razloga nije bilo moguće držati upaljenu vatru unutar stanova. Ovo verovatno objašnjava prisustvo brojnih termopolijuma (restorana gotove hrane) na ulicama rimskih gradova.
Nemaš za kiriju? Nema stepenica!
Tržište iznajmljivanja u Rimu obnavljalo se svake godine. Ugovori bi stupali na snagu 1. jula, a najam se plaćao krajem godine. Tokom juna bi administrator zgrade dovodio potencijalne zakupce da vide stanove, čak i one zauzete. Zašto? To je bila lukava strategija kako bi se izvršio pritisak na stanara i pokuša da se poveća cena zakupa, već sama po sebi visoka. Toliko visoka, da je u obližnjim gradovima mogla da se kupi cela kuća po ceni po kojoj je u Rimu mogla da se iznajmi samo bedna koliba na godinu dana. Tako su krajem juna mogli da se vide neprekidne selidbe onih koji bi dolazili i onih koji bi odlazili.
U vreme Julija Cezara, jednostavan iznajmljeni smeštaj koštao je 2.000 sestercija (današnjih 6.000 €!) godišnje, kada je prosečan radnik mogao da “sastavi” 5 sestercija dnevno.
Vlasnici stanova su imali posebne tehnike za iznuđivanje stanarine onima koji bi pokušali da izbegnu njeno plaćanje. Veruje se da su insule na spratovima za siromahe imale stepenice sa samo par stepenika od cigle, dok je ostatak bio od drveta. Tako bi, u slučaju dugovanja, vlasnik jednostavno isekao stepenice ili zazidao vrata stana dok zakupac ne bi isplatio sav dug za stanarinu!
Cenakuli (različiti stanovi koji su činili insulu) su, dakle, bili nesigurni i veoma skupi. Obično su se sastojali od glavne prostorije, medijanuma, sa prozorima koji su gledali na ulicu ili dvorište. Odatle je moglo da se uđe u ostale prostorije, od kojih je većina bez prozora. Na nižim spratovima su bile prodavnice, radionice i termopolijumi i činile su celinu sa ostalim prostorijama otvorenim prema ulici, koje su iznajmljivane kao domovi najsiromašnijima (cellae pauperum). Na 1. i 2. spratu boravili su ljudi srednje klase, a na onim višim – siromasi.
Golubarnici za siromašne
Potreba za stanovanjem značila je da je svako mesto bilo pogodno za stanovanje sve dok je bilo pod zaklonom, a to je uključivalo i tavane koje su preplavili golubovi. Bilo je moguće dati u podzakup prostorije od već iznajmljenog stana. Siromašni stanari, koji su živeli u potkrovlju, često su imali samo jednu sobu i nisu imali sanitarni čvor. U podnožju stepenica tih spratova obično bi se nalazila vrsta male kade, koja je mogla da se koristi za pražnjenje umivaonika, ali su mnogi radije to radili sa prozora. Šetnja Rimom noću ne samo što nije bila preporučljiva, već i opasna! Govorilo se da “možete umreti onoliko puta koliko je prozora bilo otvoreno na zgradi pored koje prolazite“.
Gde videti insule u Rimu?
Za razliku od Pompeje i Antičke Ostije, u Rimu skoro da nema očuvanih insula. Najpoznatija i, za turiste, najlakše dostupna je ona koja se nalazi u podnožju spomenika Oltar domovine (Altare della’Patria) i Bazilike Svete Marije od nebeskog oltara (Basilica di Santa Maria in Aracoeli). Možete je obići samo spolja, samostalno ili sa vodičem u toku naše ture Obilazak Rima u jednom danu.
A vi, na kojem spratu biste živeli da ste stanovnici antičkog Rima? 😉