Bazilika „lazanja“

Jednostavni izgled bazilike ničim ne odaje kakvo se jedinstveno bogatstvo nalazi unutra Komplikovana priča o liku Svetog Klimenta odražava se i na „komplikovan“ izgled bazilike. Na prvi pogled bismo pomislili da je reč o prizemnom zadnju, ali varate se: bazilika, osim prizemlja, ima još 3 sprata. Gde, kako? Pod zemljom! Ova 4 sloja visine 14 metara su iz raznih epoha Rima, kao da ih je neko slagao u obliku lazanje (otud i nadimak). Dobra vest je da svi mogu da se razgledaju i time počinje naša priča o vremeplovu. Naravno, svaki sloj je u svoje doba bio na površini zemlje, a činjenica što su sada jedan iznad drugog govori o tome da ispod Rima koji vidimo danas, zapravo, leži još jedan, pa još jedan…

Crkva iz 1. veka i kuće iz doba Nerona

Insula romana (rimska kuća): ostaci za koje se veruje da su iz doba pre Neronovog požara iz 64. godine naše ere. Najstariji je 3. sprat, koji je na oko 20 metara dubine. U njemu se nalaze ostaci kuća za koje se veruje da su uništene u Neronovom požaru 64. godine. Treći i drugi nivo su delimično okupirani velikom privatnom rezidencijom (insula romana) koja je u 1. i kasnijim vekovima postala zaklon progonjenim hrišćanima. Ove rezidencije su kasnije nazvane ecclesiae domesticae (kućne crkve). Otud pretpostavka da je prvobitna kućna crkva pripadala dobročinitelju po imenu Kliment, možda onom koji je bio konzul.

Bazilika Svetog Klimenta iz 4. veka

Centralni brod bazilike iz 4. veka Tek u 4. veku, kada je hrišćanstvo postalo zvanična vera, na 2. spratu kućne crkve je napravljena prava crkva sa bazilikalnom osnovom. U to vreme je ime Svetog Klimenta prestalo da se tumači kao ime starog dobročinitelja i počelo da se smatra onim od pape. Kliment I je odigrao važnu ulogu kao treći naslednik Svetog Petra u konsolidaciji nove religije. Ali papi Klementu, po kojem je ova nova, važna crkva nosila ime, nedostajao je važan uslov, naročito u poređenju sa njegovim imenjakom, konzulom: nije bio mučenik. No, ono što je realno nedostajalo, moglo je da se nadoknadi maštom. Rođena je komplikovana (a kako drugačije!) legenda u 4. veku kako bi papa Kliment dobio oreolu mučeništva, nakon čega je pravi mučenik, konzul Klement, praktično zaboravljen. Ispričaćemo vam i ovu legendu zato što je, između ostalog, predmet fascinantnih freski u samoj crkvi.

Legenda o Svetom Klimentu

Freska koja predstavlja grobnicu Svetog Klimenta pod morem Legenda kaže da je papa Kliment bio progonjen za vreme vladavine cara Trajana. Kada je „šef policije“ Rima, prefekt Sisinije (Sisinnio), otišao da ga uhapsi, Bog mu to nije dozvolio učinivši njega i njegove ljude slepim. Tako su, umesto Klementa, „uhapsili“ stub i odvukli ga u zatvor. Ali Kliment nije uspeo još dugo da se krije. Uhvaćen je i osuđen da radi u ozloglašenim rudnicima Krima. Tu je je počeo da konvertuje stražare i ostale zarobljenike u hrišćanstvo, pa mu je mučeništvo bilo neizbežno. Bio je vezan za sidro i bačen u Crno more gde se udavio negde oko 100. godine naše ere. Nakon nekog vremena, vode Crnog mora su se spontano razdvojile, otkrivajući predivnu grobnicu Klimenta, koju su izgradili anđeli. Od tada se vode dele svake godine, omogućavajući vernicima da idu i mole se na grobu ovog mučenika.

Hapšenje Svetog Klimenta: dan kada je zabeležena prva psovka na italijanskom jeziku

Freska „Passio Sancti Clementis“, hapšenje Svetog Klimenta Sveti Kliment je tema fantastičnih freski u crkvi, poznatim i po tome što sadrže natpise čije su reči prve dokumentovane na italijanskom jeziku nakon odvajanja od latinskog. I ne samo to: ovo je i prvi pisani zapis psovki na italijanskom jeziku. Kada su Sisinijevi agenti, zaslepljeni, odneli stub verujući da je to Kliment, među njima se vodio sledeći razgovor: Fili de le pute, traite, Gosmari, Albertel, traite, falite deretro colo palo, Carvoncelle (Kurvini sinovi, povucite, Gozmario, Albertelo, povuci, a ti, Karvončelo, idi nazad da guraš motkom). Papa Kliment je pak, smejući se u brk, nobilno odgovorio na latinskom: Vi, ljudi sa kamenim srcem, i treba da vučete kamen.

Hram posvećen bogu Mitri iz 3. veka

Oltar mitreja (Foto: Ice Boy Tell/Wikipedia) Pre nego što nastavimo priču, potrebno je da se vratimo u gorepomenutu kućnu crkvu na 2. nivou ispod zemlje. Tokom celog jednog veka ovo mesto susreta ranih hrišćana koegzistiralo je sa sličnim mestom bogosluženja. U pitanju je mitrej, hram posvećen bogu Mitri. Mitraizam je kult indoiranskog božanstva Mitre koji je uživao veliku popularnost na teritoriji Rimskog carstva od 1. do 3. veka. Relativno brzo iščezao nakon što je u Rimskom carstvu službena religija postalo hrišćanstvo, tako da poslednji tragovi datiraju iz 5. veka. Ne znamo kakvi su bili odnosi među njima, ali ako su hrišćani s mitraistima postupali prezirno – kao što im je to bio običaj – osećanja su bila uzajamna. Između dve religije postojala je određena sličnost. Kao i hrišćanstvo, mitraizam je bio monoteistički kult zasnovan na rigoroznim moralnim kriterijumima, iako ne toliko na ljubavi prema bližnjemu i čistoti, koliko na odanosti i hrabrosti (iz tog razloga je bio naročito popularan među vojnicima). Ova dva zdanja, koja su se nekad nalazila na površini zemlje, deli svega 70 centimetara. Taj prolaz, sada hodnik, je jedan zaista specifičan fenomen koji vredi videti izbliza. Levo je zid od stare rimske kućne crkve, desno zid mitreja Kada je na ruševinama kućne crkve sagrađena hrišćanska bazilika u 4. veku, mitrej je nastavio da funkcioniše još nekoliko decenija. Tek 395. godine, kada je zabranjena poslednja od svih poganskih religija, čak i mitraizam, hram je zatvoren. Nedugo zatim kult je potpuno nestao u Rimu. Bazilika na nivou iznad je tada proširena dodatkom apside koja je sagrađena neposredno iznad nekadašnjeg mitreja. Bio je to gest konačnog trijumfa hrišàanstva nad mitraizmom.

Bazilika Svetog Klimenta u Rimu u preseku

Ako iz dosadašnjeg izlaganja još uvek ne možete da zamislite ovu „lazanju“ od crkve, evo kako izgleda Bazilika Svetog Klimenta u preseku: Bazilika iz 11. veka – prizemlje Bazilika iz 4. veka – 1. sprat ispod zemlje Rezidencijalna kuća iz 1. veka i kuće iz Nerovnovog doba na 2. i 3. spratu ispod zemlje (crtež: Valerio B. Cosentino/Wikipedia CC BY-SA 4.0)

Ćirilo i Metodije

Grobnica Ćirila u Baziliki Svetog Klimenta u Rimu sa zahvalnicama od strane srpskog, hrvatskog, crnogorskog, makedonskog i drugih slovenskih naroda Vratimo se legendi o Svetom Klimentu: postala je toliko raširena i poznata, da su i svetac i njegova crkva u srednjem veku postali predmet posebnog poštovanja od strane vizantijskih i drugih istočnjačkih stanovnika Rima. To je, zauzvrat, dovelo do značajnih događanja u životu bazilike. U 9. veku vizantijski car je zamolio dva ugledna hrišćanska sveštenika, braću Ćirila i Metodija, da civilizuju varvarska plemena koja su živela severno od Crnog mora. Dvojica braće su, kao što znamo, izvršila svoju misiju sa izuzetnim uspehom. Propovedala su na jeziku naroda (a ne na latinskom) i narod je tako mogao da ih razume. Ćirilo je, isto tako znamo, izumeo ćirilično pismo, azbuku, koja je bila pogodna za idiome ondašnjih nepismenih populacija.

Translacija mošti Svetog Klimenta

Dva brata su, mnogo godina kasnije i na pragu starosti, odlučila da se vrate u Rim. Želeli su sebi da osiguraju trijumfalna dobrodošlicu, ali nisu znali kako. A onda im je palo na um da objave da su našli telo Svetog Klimenta na jednom ostrvu u Crnom moru. I ne samo telo, već i sidro za koje je bio vezan. Dobrodošlica je bila više nego trijumfalna! Ćirilo i Metodije su stigli u Rim 867. godine zajedno sa pretpostavljenim telom Svetog Klimenta (sidro se više nije spominjalo). Mošti su prenesene u svečanoj povorci do crkve Svetog Klimenta, u čemu im je pomogao papa Hadrijan II (Adriano II). Sve ovo ilustruje freska „Translacija mošti Svetog Klimenta“, koju možete da vidite u crkvi iz 4. veka. Freska „Translacija mošti Svetog Klimenta“ (Traslazione delle reliquie di San Clemente) Ćirilo umro je u Rimu svega dve godine kasnije i svečano je sahranjen u Baziliki Svetog Klimenta. Njegov brat Metodije se vratio u Moraviju.

Bazilika Svetog Klimenta iz 11. veka

Centralni brod sa ložom za crkveni hor u sredini (Scuola cantorum) i podom o kozmetskom stilu (stile cosmatesco) Moglo bi se pomisliti da je sve ovo dovoljno kao saga o Baziliki Svetog Klimenta. Ali nije. Crkva o kojoj smo do sada govorili nije ona koja se danas koristi. Ah ne? Ne. Evo šta se dogodilo: u 11. veku je bazilika iz 4. veka bila već poprilično dotrajala i počela je da propada. Tadašnji vlasnik, kardinal i benediktinski monah Rainiero di Bleda, želeo je da obnovi baziliku. No, vrlo brzo je shvatio da mu se više isplati da izgradi potpuno novu koristeći staru kao temelj. Naravno, ova transformacija nije prošla bez nekih zavrzlama koje od samog početka prate ovu baziliku: pre početka radova, u staroj bazilici je održana konklava. Na njoj za papu izabran – a ko drugi? – nego Rainiero di Bleda, glavom i bradom, koji je dobio ime Paskal II (Pasquale II). Stepenice koje vode u iz bazilike iz 11. veka u baziliku iz 4. veka Stara bazilika je tako bila ukopana, oko nje je nivo zemlje bio podignut za 4 metra. Na njoj je sagrađena nova, nešto uža od donje. Tokom radova se ustanovilo da donja bazilika neće izdržati težinu nove, pa su neki delovi stare bili podupreti stubovima. I ne samo to: sve prostorije su bile ispunjene šutom od poda do plafona, kako bi se dobio čvršći temelj. Nova bazilika je inaugurisana 1118, ali krajnji izgled, onaj koji vidimo danas, je rezultat naknadnih obnova i dosta je izmenjen. Bazilika ima prilično jednostavnu osnovu, sa dva reda stubova. Prisutni su različiti hrišćanski simboli poput grčkog krsta, ribe, grožđa, ovaca, feniksa (simbol besmrtnosti) i jelena koji piju na istom izvoru. Ako budete dobili utisak da vam u unutrašnjem izgledu bazilike nešto „ne štima“ – to je zbog činjenice što je iz donje crkve uzeto mnogo elemenata i stavljeno u gornju. Scola Cantorum, oltar i neki mozaici. Jedno od remek dela bazilike je podni mozaik u tzv. kozmatskom stilu (stile cosmatesco).

Bazilika zaboravljena 700 godina

Ali, vratimo se na priču o baziliki iz 11 veka. Vekovi su prolazili. Godine 1677. je bazilika, koju su do tada opsluživali austrijski fratri, bila ustupljena irskim dominikanskim fratrima koji su izbegli protestantske progone u svojoj zemlji (i oni i dalje upravljaju bazilikom). U to vreme postojanje donje crkve je bilo potpuno je zaboravljeno. Još u drugoj polovini 19. veka, svi, uključujući i naučnike, su verovali da je ona crkva koja je na nivou ulice ista ona o kojoj je već u 4. veku pisao Sveti Jeronim (San Girolamo). Ovoj grešci je doprinela činjenica da su mnogi predmeti iz donje crkve prebačeni u gornju, Scuola cantorum in primis. Tek 1857. godine, u ocu Džozefu Malaluliju (Joseph Mullooli), se pojavila sumnja da su, ipak, postojale dve bazilike. Srušivši jedan zid, započeo jednu od većih arheoloških avantura svih vremena koja još uvek traje. Do danas je iskopavanje drugog nivoa (bazilika iz 4. veka) završeno. Pretposlednji nivo (rimska kuća sa kućnom crkvom i mitrejem) je dobro napredovalo, dok se na poslednjem nivou (rimske kuće pre neronskog požara) prostorije samo naziru. Rad irskih fratara bio je ogroman. Preko 130.000 vagona zemlje i šuta je uklonjeno, a izgrađen je i podzemni kanal od bazilike koji vodi sve do Koloseuma kako bi se ispustile vode koje su prodrle u niže nivoe. U njima ćete videti gomilu novčića, ali ne zavaravajte se:  samo Fontana di Trevi omogućava povratak u Rim!

Kako obići Baziliku Svetog Klimenta: adresa, radno vreme, ulaznice

Adresa: Via Labicana 95, Roma Kako doći: metroom B, stanica Colosseo Radnim danima: 9.00 – 12.30 i 15.00 do 18.00 h (poslednji ulazak u 12.00 i 17.30). Nedeljom i praznicima: 12.15 – 18.00 h (poslednji ulazak je u 17.30, proveriti u svakom slučaju radno vreme na zvaničnoj stranici bazilike www.basilicasanclemente.com) Cena ulaznice: odrasli (puna ulaznica) – 10,00 €; deca i omladina do 16 godina u pratnji roditelja – besplatno; deca i omladina ispod 16 godina koja nisu u pratnji roditelja – 5,00 €;  studenti do 26 godina sa studentskom karticom – 5,00 € po osobi.revoz od/do hotela.