Turističke informacije | Ture | Ulaznice za znamenitosti

Koloseum – 10 činjenica koje (možda) ne znate o najvećem amfiteatru na svetu

Zašto se zove Koloseum? Kako se izmenio tokom vekova? I, najvažnije, koje tajne čuva? Ako vas muče ova i slična pitanja, evo 10 činjenica koje (možda) ne znate o Koloseumu a koja će vam dati željene odgovore.

1. Dimenzije? Pa… kolosalne!

Koloseum je eliptična zgrada dužine 189 i širine 156 metara (kao omanji kruzer), površine 0.24 hektara (fudbalski stadion ima 0.7), visine od preko 48 metara (oko 17 spratova). Imao je 80 ulaza i mogao je da primi 50.000 -do 80.000 gledalaca.

2. Izgradnja… dok ste rekli “kolos”!

Za izgradnju Koloseuma bilo je potrebno “samo” 5 godina: od 75. do 80. godine nove ere. Samo za spoljni zid utrošeno je više od 100.000 kubnih metara travertina (vrsta italijanskog mermera). Poređenja radi, ovom količinom materijala bi moglo da se napuni oko 1.000 olimpijskih bazena!

3. Jedno ime, večna misterija

Koloseum je ovo ime dobio tek u srednjem veku. Pa kako se onda zvao pre toga? U početku Flavijev amfiteatar (sagradili su ga Vespazijan i njegov sin Tit iz dinastije Flavijevaca).  Zašto je postao Koloseum, postoji više mišljenja: jedno je zato što je sagrađen u blizini kolosalne statue Nerona, koja više ne postoji, a bila je postavljena na samo nekoliko metara od amfiteatra.

Drugo kaže da to ime potiče zbog položaja, jer se nekada uzdizao na brdu gde je postajao Izidin hram (Collis= brdo Isei=Izida).

Postoji i ne baš tako ružičasta legenda prema kojoj je u davna vremena to bio paganski hram, gde se obožavao đavo! I na kraju svake ceremonije, sveštenici bi pitali sledbenike: “Colis Eum?” (“Da li ga obožavaš?”).

4. Bez Koloseuma ne bi bilo mnogo drugih istorijskih građevina

Mermer fasade i nekih unutrašnjih delova Koloseuma korišćen je za izgradnju bazilike Svetog Petra, ali i za “obične” zgrade kao što je Palata Barberini. Pošto je bio zapušten, amfiteatar je dugo bio korišćen kao izvor građevinskog materijala. Tako je bilo sve do 18. veka, kada se povratila svest o vrednosti drevnih ostataka Rima. Procenjuje se da je vremenom ostala samo trećina od prvobitne konstrukcije.

5. Koloseum, istorijska horor priča

U vreme gladijatora, Koloseum je stekao zlokobnu reputaciju, do te mere da se smatrao jednom od 7 vrata pakla (u njemu je izgubilo život desetina hiljada ljudi). Kažu da su se na licu mesta održavali obredi pomirenja s bogovima, koristeći krv onih koji su nastradali u areni. U srednjem veku, pak, razbojničke grupe su ga koristile za sahranjivanje svojih žrtava. A u 16. veku je bio na meti čarobnjaka i veštica koji su, kažu, smatrali da je bilje, koje je raslo u njegovim ruševinama, imalo magične moći.

6. Pomalo amfiteatar, pomalo džungla

Neverovatno, ali istinito: već nekoliko vekova botaničari proučavaju floru koja spontano raste unutar Koloseuma. U ruševinama je ukorenjeno više od 350 različitih vrsta biljaka, od kojih su neke egzotičnog porekla i čijem rastu odgovara mikroklima amfiteatra.

7. Pomalo amfiteatar, pomalo bazen

U unutrašnjosti Koloseuma su se neko vreme održavale i naumahije, spektakularne rekonstrukcije pomorskih bitaka na vodi koje, međutim, nisu imale isti uspeh kao igre sa gladijatorima. Voda je punila arenu Koloseuma kroz niz unutrašnjih bunara i cevi koje su se nalazile ispod tribina. Bilo je potrebno oko 7 sati da se popuni cela arena.

8. Amfiteatar za sve vremenske prilike 

U sunčanim danima, Koloseum je bio prekriven patnom tzv. velarium, sastavljenom od oko 80 trouglastih jedara, koja su bila podizana i spuštana uz pomoć 320 potpornih užadi! Razlog je bio vrlo jednostavan: izbeći da gledaoci dobiju sunčanicu u toku podnevnih spektakala (tada su se vršila pogubljenja osuđenika).

9. Koloseum kao filmski set

Bio je set brojnih filmova, ali film koji mu je podario svetsku slavu nije snimljen u Koloseumu! Reč je, naravno, o”Gladijatoru“. Niz biroktratskih začkoljica je naterao reditelja Ridlija Skota da, umesto u rimskom Koloseumu, snimi neke scene u amfiteatru El Džem u Tunisu, a ostale u maketi Koloseuma koja je bila napravljena na Malti. Većina scena je, ipak, snimljena uz pomoć kompjutera.

10.  Koloseum na listi novih svetskih čuda (zar nije već bio na njoj)?

Sad već daleke 2007. godine, Koloseum je uvršten u listu 7 čuda modernog sveta, uprkos tome što je izgubio mnogobrojne “delove” tokom vekova. Koloseum koji danas vidimo predstavlja samo 1/3 prvobitne konstrukcije. Ali uprkos tome, nikada nije prestao da bude simbol duge i burne istorije Rima, koju nastavlja da obogaćuje novim otkrićima i zanimljivostima.

Adresa


Potreban vam je smeštaj u Rimu? Rezervišite ga ovde!

Ostavite odgovor

Sadržaj zaštićen kopirajtom.

Nije lepo kopirati tuđe tekstove!