Turističke informacije| Ture po Rimu i Italiji | Ulaznice za atrakcije

Rimske katakombe – gradovi mrtvih koji i dalje „žive“ u podzemlju Večnog grada

Rimske katakombe - Catacombe di San Callisto
Rimske katakombe – Catacombe di San Callisto – Grobnica Cicilije Matele

Ispod površine Večnog grada, ispod buke svakodnevnog života i proticanja vremena, postoji mreža podzemnih odaja i prolaza. U pitanju su rimske katakombe, odnosno hrišćanske grobnice, pravi gradovi mrtvih koji paralelno „žive“ u rimskom podzemlju. Najviše katakombi ima u Rimu (oko 60), ostale su raštrkane uglavnom po Centralnoj Italiji.

Običaj da se mrtvi sahranjuju u podzemnim odajama zaživela je sa papama krajem 2. i početkom 3. veka. Želja papa je, pre svega, bila da se sačuva groblje u ulici 📍Via Appia Antica, gde su sahranjene najvažnije pape 3. veka. Sa širenjem hrišćanstva, širile su se i katakombe u kojima su počeli da se sahranjuju ne samo pape, već i ostali hrišćani.

NAŠ SAVET:
Obilazak rimskih katakombi je jedinstveno iskustvo, ali nije za sve: ako patite od klaustrofobije, onda bolje probajte 7 neverovatnih stvari koje možete da radite samo u Rimu.

Ako niste klaustrofobični, ali vas ideja da posetite katakombe i dalje ne privlači, znajte da je u većini katakombi prisutan vodič, koji će vaš obilazak sigurno učiniti ne samo sigurnijim nego i zabavnijim (i uglavnom je uključen u cenu ulaznice). Spremni za silazak u zagrobni život? Bićete fascinirani!

Kako su nastale rimske katakombe?

U 1. veku se pojavljuju prvi hrišćani. Rimom u to doba valdaju carevi koji ih proganjaju, jer nisu bili spremni da se žrtvuju i služe careve. Pre pojave hrišćanstva, mrtvi su se kremirali. Hrišćani ih, međutim, sahranjuju. U početku u okviru sopstvenih poseda a kasnije, u prvoj polovini 2. veka, u podzemlje. Time je započela era katakombi. Prvi apostol i papa, Sveti Petar, je sahranjen u nekropoli (gradu mrtvih) na mestu gde se danas nalazi istoimena bazilika (saznajte kako da obiđete grobnicu Svetog Petra).

Tokom dugog vremenskog perioda (400-800. godina), katakombe su se smatrale autentičnim svetinjama mučenika, pa su ih brojni hodočasnici posećivali sa jedinom namerom da se mole na njihovim grobnicama. U ovom periodu du nastali brojni epitafi i natpisi (kratke molitve ili sećanja na izvršeni obred koje bi urezivali sami hodočasnici), koja se i dan-danas mogu videti u unutrašnjosti katakombi.


Epitafi i natpisi iznad grobnica (foto: Steve Collis/Flickr)

Kada su varvari napali Italiju i osvojili Rim, sistematski su uništili i opljačkali mnoge spomenike, uključujući i katakombe. Bespomoćni pred takvim pustošenjema, krajem 8. i početkom 9. veka, pape su, iz bezbednosnih razloga, prebacile mošti mučenika i svetaca u gradske crkve. Kada je proces prenošenja mošti bio završen, katakombe više nisu bile posećivane i pale su u zaborav. Vremenom su klizišta i vegetacija blokirali i sakrili ulaze u katakombe, pa su im se bio izgubio skoro svaki trag. Tokom kasnog srednjeg veka više se nije se znalo ni gde su!

Vekovima kasnije, Antonio Bozio (Antonio Bosio), poznat i kao Kolombo podzemnog Rima, otpočeo je istraživanje i naučno proučavanje katakombi u 17. veku. Njegov rad je u 19. veku nastavio Đovani Batista de Rosi (Giovanni Battista de Rossi, 1822-1894), koji je najviše radio na proučavanju katakombi San Kalista. De Rosi se smatra osnivačem i ocem hrišćanske arheologije.

Katakombe Svetog Kalista (Catacombe di San Callisto)


Od poda do plafona ima 8-10 vertikalnih niša koje dostižu i 5 metara visine (foto: Jim Forest/Flickr)

Najveća od svih rimskih katakombi je ona koja nosi ime Svetog Kalista (San Callisto). Prostire se na 4 nivoa pod zemljom i duboka je 20 metara. U njoj ima 20 kilometara (da, dobro ste pročitali, dvadeset kilometara!) uskih tunela širine od oko 1 metra u kojima je sahranjeno pola miliona mrtvih. Među njima čak 16 papa, zatim mnogobrojni mučenici, slavne ličnosti ali i obični smrtnici. Od poda do plafona ima 8-10 vertikalnih niša koje dostižu i 5 metara visine. Na svakih 10 koraka nalazi raskrsnica 4 hodnika. Zatim sobe, stepeništa, galerije i bezbroj niša. Sve to dokle vam doseže pogled!

Nose ime po đakonu Svetom Kalistu (diacono San Callisto), kojeg je početkom 3. veka papa Zeferin (Zefirino) imenovao upravnikom groblja. Tako su katakombe San Kalisto postale službeno groblje rimske crkve.

Iako se katakombe prostiru na oko 20 kilometara, moguće je obići samo jedan mali deo do 12 metara dubine, odnosno 1. i 2. nivo. Ostali nivoi, 3. i 4, nisu spremni za posetioce, jer u njima još uvek počivaju njihovi „stanovnici“. Bolje ostaviti ih u miru i zaviriti u ove kripte koje će vas sigurno fascinirati!

Kripta papa (Cripta dei Papi), poznata i kao mali Vatikan


Kripta papa (foto: Dnalor 01/Wikipedia)

Kripta papa (La Cripta dei Papi) je najsvetiji i najvažniji deo ovih rimskih katakombi. Otkrio ih je veliki arheolog Đovani Batista de Rosi 1854. godine i definisao ga „malim Vatikanom„, centralnim spomenikom svih hrišćanskih nekropola. Nastala je krajem 2. veka kao privatna odaja. Nakon što su katakombe pripale Crkvi, odaja je preuređena i pretvorena u kriptu i postala mesto gde si bile sahranjivane pape iz 3. veka.

Ova pravougaona kripta je imala 4 niše, 16 grobnih mesta i monumentalne grobnicu uz zadnji zid. U ovoj kripti je sahranjeno 9 papa i 8 vladika iz 3. veka. Na zidovima se nalaze originalni, ali oštećeni i nekompletni nadgrobni spomenici od 5 papa. Njihova imena su napisana na grčkom, već prema službenim običajima crkve tog vremena.

Kripta Svete Cicilije (Cripta di Santa Cecilia)

Rimske katakombe - Catacombe di San Callisto
Nagrobni spomenik posvećen Svetoj Ciciliji je replika originalnog koji se nalazi u Baziliki Svete Cicilije in Trastevere 

Posebnu pažnju privlači kripta Svete Cicilije, čiji je nadgrobni spomenik u obliku žene u ležećem položaju, sa glavom okrenutom nadole. Njen kult je veoma popularan, jer je Cicilija zaštitnica muzike, instrumentalista i pevača. Sveta Cicilija je bila je poreklom iz nobilne rimske porodice. Pripovedala je hriščanstvo i zbog toga je bila osuđena na smrt. Kada je sudija upitao odakle joj tolika smelost, hrabro je odgovorila: „Od čiste savesti i od vere nesumnjive“. Posle grčevitih muka osuđena je na smrt mačem. Dželat je tri puta udario mačem po vratu, ali nije uspeo da je ubije, već samo rani. Iz te rane je tekla krv, koju su vernici skupljali maramama, sunđerima i raznim sudovima, verujući da će ih ta krv izlečiti od bolesti.

Nakon tri dana mučenica i devica Cicilija je izdahnula. Sahranjena je tamo gde sada nalazi njena statua, i tu su je obožavali najmanje 5 vekova. Njene mošti su 821. godine premeštene na Trastevere, u baziliku koja je izgrđena u njenu čast, 📍Basilica di Santa Cecilia in Trastevere (saznajte šta još možete da vidite u kvartu Trastevere).

Cicilijina statua koju možete da vidite u Kalistovim katakombama je kopija originala, koju je izradio vajar Ste­fano Maderno (1566 – 1636). Statua pokazuje telo mučenice kako je viđeno 1559, kada je otvoren sarkofag radi prepoznavanja njenih posmrtnih ostataka. Vajar je je na statui istaknuo rez mača (koji se jasno vidi na njenom vratu) i njenu veru u Presveto Trojstvo (tri ispružena prsta na ruci).

Kako obići katakombe Svetog Kalista?


Ulaz u Katakombe Svetog Kalista (foto Elizabeth Falcon/Flickr)

📍Via Appia Antica 110/126
Radno vreme:
svakog dana osim srede 09.00 – 12.00 i 14.00 – 17.00, zatvoreno na verske praznike (proveriti radno vreme na zvaničnoj stranici Catacombe di San Callisto)
Ulaznice: 8 € odrasli, 5 € (deca i omladina 7 – 16 godina, studenti nekih fakulteta do 25 godina), besplatno (deca mlađa od 7 godina). U cenu je uključen vodič ne jednom od ovih jezika: italijanski, engleski, španski, nemački).
Kako doći: autobusom 118 i 218

Katakombe Svetog Kalista se nalaze na jednom od puteva koji vode u Rim, u blizini crkvice Quo Vadis. Do njih nije baš najjednostavnije doći, pošto se nalaze van centra grada i van dometa metroa, pa je najzgodniji prevoz autobusima uz dosta pešačenja. Planirajte da provedete dobar deo dana u ovom delu grada, jer se ove katakombe nalaze u parku Parco Regionale dell’Appia Antica, mestu na kojem možete da vidite još nekoliko desetina manje poznatih znamenitosti Rima. Među njima je i Via Appia, jedan od najstarijih puteva Rima.

Katakombe i podzemlje Rima

Međutim, ako vas zanimaju samo katakombe i, generalno, podzemlje Rima, onda probajte turu Katakombe i podzemlje Rima (Rome Underground Pass & Guided Catacombs Tour): uskočite u komforan kombi kod Koloseuma, koji će vas, zajedno sa vodičem, odvesti prvo do Katakombi svetog Kalista (ili Svete Domitile, ako je sreda), a zatim nazad do centra grada, u obilazak podzemlja Fontane di Trevi (u kojem se krije jedan mini-grad) ili Trga Navona (u kojem se nalaze ostaci Domicijanovog stadiona). Oba obilaska traju oko 40 minuta, a cela tura oko 2 sata, dakle imaćete dovoljno vremena da otkrijete sve „skelete u ormanu“ koje ima Rim. 👇

Mesto polaska: 📍 Touristation Colosseo & Foro Romano, Piazza d’Aracoeli 16, 00186, Roma
Šta je uključeno:
✔ 15-minutni 3D multimedijalni video iz Antičkog Rima na mestu sastanka
✔ Mini bus sa audio vodičem do katakombi Svetog Kalista (ili Svete Domitile)
✔ Vodič u katakombama
✔ Mini bus iz katakombi do centra Rima
✔ Ulaznice u podzemlje Navone ili Fontane di Trevi


Potreban vam je smeštaj u Rimu? Rezervišite ga ovde!

U saradnji sa Booking.com.

Ostavite odgovor