Turističke informacije | Ture | Ulaznice za znamenitosti

Statue koje govore – Paskvino (Pasquino)

Statue koje govore - Paskvino


Ovaj članak je deo Statue koje govore – 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima


Najpopularniji među skulpturama koje govore bio je Paskvino. Ova bizarna statua je imala toliki govorni potencijal, da su se njene poruke zvale “paskvinizmi” (pasquinate). Danas znamo da bi Paskvino, odnosno @Paskvino, bio tzv. “uticajni” tviteraš. No, vratimo se na originalnu priču: najpoznatiji paskvinizam je iz doba pape Urbana VIII, koji je bio iz porodice Barberini.  Dotični je naredio arhitekti Berniniju da jednostavno uzme bronzu kojom je bio okićen Panteon i od nje napravi baldahin za Baziliku Svetog Petra (1633). Ovo je izazvalo veliki revolt među Rimljanima i Paskvino je odmah “rekao” svoje: Ono što nisu upropastili barbari (varvari), upropastili su Barberini (Ciò che non fecero i barbari, lo fecero i Barberini)!

Ništa bolje nije prošao ni papa Klement XI, koji je vladao preko 20 godina (1700 – 1721), po Paskvinovom “mišljenju” predugo.  Kad se papa našao jednom nogom u grobu, Paskvino mu je, kao i Dama Lukrecija papi Grguru XIV,  “poželeo”: Sveti duše što nas voliš, daj nam boljeg papu koji će nas voleti, Boga se plašiti i malo manje živeti (Dacci un papa miglior, Spirito Santo, che ci ami, tema Dio, né campi tanto).

Statua Paskvina je fragment jedne ili više statua. Izrađena u helenističkom stilu, verovatno u 3. veku p. n. e, i izuzetno je oštećena. Veruje se da predstavlja jednog ili dva grčka ratnikaMenelaja i Patrokla, koji se međusobno pridržavaju, a možda i Ajanta sa Ahilejevim telom ili Herkula u borbi sa kentaurima – procenite sami! Kako je došlo do toga da je jedna grčka statua dobila italijansko ime Paskvino, ostaće, vervatno, zauvek tajna: veruje se da dobio ime po običnom stanovniku Rima koji je bio brica, krojač a, možda, i obućar, zatim mlekar, pekar, apotekar… šalimo se. Rimljani vole da misle da je Paskvino bio zanatlija nadaren za poeziju i satiru, pa neka bude tako.

Skulptura je “isplivala” na površinu zemlje 1501. godine prilikom radova na rekonstrukciji nekih zgrada na trgu Piazza Parione, u blizini Trga Navona, gde je i postavljena i po kojoj je trg naknadno dobio ime Piazza Pasquino. Odmah po postavljanju na trg – što mnoge baš i nije oduševilo, obzirom na njenu dubioznu umetničku vrednost – statua je u rekordnom vremenu postala jedna od onih koje “govore”. Toliko, da je postala predmet zabrinutosti u visokim krugovima društva, pa čak i samih papa.

Tokom vekova, više puta su vlasti pokušale da uklone statuu, čak su jedno vreme osuđivali na smrt autore satiričnih poruka, ali ništa nije pomoglo da se sa ovom tradicijom prestane. Naprotiv, Paskvino je postao glas ne samo naroda protiv pape, nego i samih pripadnika vladajće klase koji su ostavljali paksvinizme svojim suparnicima ili ih koristile za svoje “izborne kampanje” . U prilog tome ide činjenica da su poruke bile kako na rimskom dijalektu (na kojem je “tvitovao” narod), tako i na latinskom (na kojem je “tvitovala” vlast).

Ostale rimske statue koje govore

1. Dama Lukrecija (Madama Lucrezia)
2. Paskvino (Pasquino)
3. Marforio (Marforio)
4. Vodolija (Facchino)
5. Opat Luiđi (Abate Luigi)
6. Babun (Babuino)


Potreban vam je smeštaj u Rimu? Rezervišite ga ovde!

Ostavite odgovor

Sadržaj zaštićen kopirajtom.

Nije lepo kopirati tuđe tekstove!