Turističke informacije | Ture | Ulaznice za znamenitosti

Ознака: Statue koje govore

Statue koje govore – Babun (Babuino)

Statue koje govore – Babun (Babuino)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Babun je statua muškarca koji leži i predstavlja Silena (pratioca i učitelja boga vina, Dionisa). Za vreme vladavine pape Pija V (Pio V), 1571, izgrađena je fontana koja je nekada služila da se na njoj napoje konji i koja se, kao i većina rimskih fontana, snabdevala vodom iz 2000 godina starog vodovoda Vergine. Na njen obod je postavljena ova, sve samo ne lepa, statua. Rimskom narodu je bila toliko ružna, da je odmah prekrstio u Babun (majmun). A ulica u kojoj se nalazila fontana je od Via Paolina postala Via del Babuino. I Babun je, kao i Paskvino, bio prek na jeziku, pa su se njegove "izjave" zvale babunizmi (babuinate). Bio je aktivan sve do početka 2000. godine, do kada su na zidovima ...
Statue koje govore – Opat Luiđi (Abate Luigi)

Statue koje govore – Opat Luiđi (Abate Luigi)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Opat Luiđi je jedna od statua koje danas ne govori, ali njen epitaf da. Na istom piše: Bejah građanin antičkog Rima, koga sad svi Opat Luiđi zovu. Stekao sam večnu slavu, zajedno sa Paskvinom i Marforijem, u gradskoj satiri. Bio sam uvređen, povređen i sahranjen, ali ovde dobih novi i, konačno, sigurniji život (Fui dell'Antica Roma un cittadino ora Abate Luigi ognun mi chiama. Conquistai con Marforio e con Pasquino nelle satire urbane eterna fama. Ebbi offese, disgrazie e sepoltura ma qui vita novella e alfin sicura). Nažalost, Opat Luiđi  definitivno nije dobio sigurniji život: statua je bila više puta obezglavljena, nakon čega bi rimski narod svaki put počeo da pravi šale na njegov račun...
Statue koje govore – Vodolija (Facchino)

Statue koje govore – Vodolija (Facchino)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Vodolija (Facchino) Vodolija je mala fontana koja predstavlja muškarca u nameri da sipa vodu iz bureta. Veruje se da je inspirisana figurom nosača vode, tzv. Acquarolo, onog koji skuplja vodu iz Fontane Di Trevi i prodaje je po sistemu "od vrata do vrata". Odeća koju ima na sebi je tipično odelo pripadnika udruženja nosača (Facchino), otud i ime statue. Nije poznato ko je autor ove statue, ali obzirom da se radi o delu izuzetne  umetničke vrednosti, pripisuje se, čak, Mikelanđelu. Verovatnije je, međutim, da je autor slikar Jakopino Del Konte (Jacopino Del Conte) zajedno sa arhitektom Đakomo Dela Porta (Giacomo Della Porta). Ova statua je prvobitno ukrašavala zid jedne zgrade u obližnjoj ...
Statue koje govore – Marforio

Statue koje govore – Marforio

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Ova bradata statua, koja se u vreme svoje "službe" nalazila na Trgu Venecija, smatrala se Paskvinovom "desnom rukom". Dok je jedna od ove dve statue iznosila pitanja društvene problematike, druga je odgovarala istim, satiričnim, tonom. Na primer, kada je izabran papa Siksto V (Sisto V), koji je bio iz porodice seljaka, njegova sestra Kamila (Camilla) se pokondirila kao da je oduvek bila velika dama. Morforio i Paskvino su odmah morali da prodiskutuju na tu temu. Marforio: Kuku, Paskvino, što si tako prljav? Košulja ti je crna kao u ćumurdžije. Paskvino:  Šta da radim, kad je moja pralja postala princeza!  (Marforio: Ahimé Pasquino, perché sei così sporco? Hai la camicia nera come quella di...
Statue koje govore – Paskvino (Pasquino)

Statue koje govore – Paskvino (Pasquino)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Najpopularniji među skulpturama koje govore bio je Paskvino. Ova bizarna statua je imala toliki govorni potencijal, da su se njene poruke zvale "paskvinizmi" (pasquinate). Danas znamo da bi Paskvino, odnosno @Paskvino, bio tzv. "uticajni" tviteraš. No, vratimo se na originalnu priču: najpoznatiji paskvinizam je iz doba pape Urbana VIII, koji je bio iz porodice Barberini.  Dotični je naredio arhitekti Berniniju da jednostavno uzme bronzu kojom je bio okićen Panteon i od nje napravi baldahin za Baziliku Svetog Petra (1633). Ovo je izazvalo veliki revolt među Rimljanima i Paskvino je odmah "rekao" svoje: Ono što nisu upropastili barbari (varvari), upropastili su Barberini (Ciò che non fecero i b...
Statue koje govore – 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima

Statue koje govore – 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima

Spomenici, Šta videti, U fokusu
Baš tako: u Rimu su postojale statue koje govore. Danas bi, verovatno, tvitovale. Ali... o čemu mi to govorimo? Teško je poverovati da je neka vrsta Tvitera postojala još u 16. veku, ali upravo su nešto slično izmislili Rimljani. Za vreme vladavine ne baš tako narodu omiljenih papa, dosetili su kako da stave vlastima do znanja šta misle o njima a da pritom ne budu otkriveni. Tako su se neke rimske statue, ni krive ni dužne, našle na meti Rimljana koji su anonimno stavljali na njih satirične poruke upućene vladajućoj klasi, a najviše papi. Poruke bi bile postavljene krišom, u toku noći, a statue na kojima bi se ostavljale su bile na najprometnijim ulicama i trgovima u gradu. Ujutru bi ceo narod pročitao ono što su statue "iznele" u javnost (ili bi im neko pročitao, jer je većina ljudi ...
Statue koje govore – Dama Lukrecija (Madama Lucrezia)

Statue koje govore – Dama Lukrecija (Madama Lucrezia)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Dama Lukrecija je, kao statua koja govori, bila nemilosrdna u svojim satirama (žensko!). Najviše se pamte dve: prva, iz 1591, kada se papa Grgur XIV (Gregorio XIV), sa već jednom nogom u grobu, preselio iz Vatikana u Palatu Venecija. U nadi da će se tu oporaviti zahvaljujući tišini koju je pružala visoka ograda kojom je palata bila okružena, papa je, avaj, umro iste godine. Možda zato što mu je Dama Lukrecija zlonamerno "presudila": (Džabe ti ograda, kad ti je) smrt došla kroz vrata (La morte entrò attraverso i cancelli). Druga je iz 1799, iz vremena Rimske republike: narod se u jednom trenutku pobunio i oborio bistu. Dama Lukrecija se našla licem u zemlji! Na njenim leđima se, naravno, odmah...