Turističke informacije | Ture | Ulaznice za znamenitosti

Ознака: Za decu

Statue koje govore – Vodolija (Facchino)

Statue koje govore – Vodolija (Facchino)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Vodolija (Facchino) Vodolija je mala fontana koja predstavlja muškarca u nameri da sipa vodu iz bureta. Veruje se da je inspirisana figurom nosača vode, tzv. Acquarolo, onog koji skuplja vodu iz Fontane Di Trevi i prodaje je po sistemu "od vrata do vrata". Odeća koju ima na sebi je tipično odelo pripadnika udruženja nosača (Facchino), otud i ime statue. Nije poznato ko je autor ove statue, ali obzirom da se radi o delu izuzetne  umetničke vrednosti, pripisuje se, čak, Mikelanđelu. Verovatnije je, međutim, da je autor slikar Jakopino Del Konte (Jacopino Del Conte) zajedno sa arhitektom Đakomo Dela Porta (Giacomo Della Porta). Ova statua je prvobitno ukrašavala zid jedne zgrade u obližnjoj ...
Statue koje govore – Marforio

Statue koje govore – Marforio

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Ova bradata statua, koja se u vreme svoje "službe" nalazila na Trgu Venecija, smatrala se Paskvinovom "desnom rukom". Dok je jedna od ove dve statue iznosila pitanja društvene problematike, druga je odgovarala istim, satiričnim, tonom. Na primer, kada je izabran papa Siksto V (Sisto V), koji je bio iz porodice seljaka, njegova sestra Kamila (Camilla) se pokondirila kao da je oduvek bila velika dama. Morforio i Paskvino su odmah morali da prodiskutuju na tu temu. Marforio: Kuku, Paskvino, što si tako prljav? Košulja ti je crna kao u ćumurdžije. Paskvino:  Šta da radim, kad je moja pralja postala princeza!  (Marforio: Ahimé Pasquino, perché sei così sporco? Hai la camicia nera come quella di...
Statue koje govore – Paskvino (Pasquino)

Statue koje govore – Paskvino (Pasquino)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Najpopularniji među skulpturama koje govore bio je Paskvino. Ova bizarna statua je imala toliki govorni potencijal, da su se njene poruke zvale "paskvinizmi" (pasquinate). Danas znamo da bi Paskvino, odnosno @Paskvino, bio tzv. "uticajni" tviteraš. No, vratimo se na originalnu priču: najpoznatiji paskvinizam je iz doba pape Urbana VIII, koji je bio iz porodice Barberini.  Dotični je naredio arhitekti Berniniju da jednostavno uzme bronzu kojom je bio okićen Panteon i od nje napravi baldahin za Baziliku Svetog Petra (1633). Ovo je izazvalo veliki revolt među Rimljanima i Paskvino je odmah "rekao" svoje: Ono što nisu upropastili barbari (varvari), upropastili su Barberini (Ciò che non fecero i b...
Statue koje govore – 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima

Statue koje govore – 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima

Spomenici, Šta videti, U fokusu
Baš tako: u Rimu su postojale statue koje govore. Danas bi, verovatno, tvitovale. Ali... o čemu mi to govorimo? Teško je poverovati da je neka vrsta Tvitera postojala još u 16. veku, ali upravo su nešto slično izmislili Rimljani. Za vreme vladavine ne baš tako narodu omiljenih papa, dosetili su kako da stave vlastima do znanja šta misle o njima a da pritom ne budu otkriveni. Tako su se neke rimske statue, ni krive ni dužne, našle na meti Rimljana koji su anonimno stavljali na njih satirične poruke upućene vladajućoj klasi, a najviše papi. Poruke bi bile postavljene krišom, u toku noći, a statue na kojima bi se ostavljale su bile na najprometnijim ulicama i trgovima u gradu. Ujutru bi ceo narod pročitao ono što su statue "iznele" u javnost (ili bi im neko pročitao, jer je većina ljudi ...
Statue koje govore – Dama Lukrecija (Madama Lucrezia)

Statue koje govore – Dama Lukrecija (Madama Lucrezia)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Dama Lukrecija je, kao statua koja govori, bila nemilosrdna u svojim satirama (žensko!). Najviše se pamte dve: prva, iz 1591, kada se papa Grgur XIV (Gregorio XIV), sa već jednom nogom u grobu, preselio iz Vatikana u Palatu Venecija. U nadi da će se tu oporaviti zahvaljujući tišini koju je pružala visoka ograda kojom je palata bila okružena, papa je, avaj, umro iste godine. Možda zato što mu je Dama Lukrecija zlonamerno "presudila": (Džabe ti ograda, kad ti je) smrt došla kroz vrata (La morte entrò attraverso i cancelli). Druga je iz 1799, iz vremena Rimske republike: narod se u jednom trenutku pobunio i oborio bistu. Dama Lukrecija se našla licem u zemlji! Na njenim leđima se, naravno, odmah...
Kvart Kopede u Rimu – otkrivamo vam 5 tajni ovog arhitektonskog (i misterioznog) dragulja

Kvart Kopede u Rimu – otkrivamo vam 5 tajni ovog arhitektonskog (i misterioznog) dragulja

Kvartovi, Šta videti
Palate Ambasadora u kvartu Kopede (Foto: Ivana Bubanj/Vodič kroz Rim) Ko god se sprema u Rim (ili je već bio u njemu) zna koje su najpoznatije atrakcije grada (Koloseum, Fontana di Trevi, Španski trg...). A šta ako glavni grad Italije nudi mnogo više, nešto za šta dosad verovatno još niste ni čuli, ni videli... ?! Ah, taj misteriozni Rim! Na primer, da li ste čuli za kvart Kopede? Ko, kad, kako i zašto ga je izgradio? Ne? Tako smo i mislili! Otišli smo na lice mesta i zavirili u svaki deo ovog arhitektonskog dragulja u potrazi za odgovorima. 1. Ko je izgradio kvart Kopede?  Pa, Kopede! Rođen 1866. u Firenci u porodici umetnika, vajara i stolara, Luiđi Đino Kopede (Luigi "Gino" Coppedè) je, zbog svog neobičnog stila, već sa 50 godina bio jedan od najtraženijih arhitekata početkom ...
Usta istine – vreme je za (ne)istinu!

Usta istine – vreme je za (ne)istinu!

Spomenici, Šta videti
Usta istine (Bocca della Verità) je antička mermerna maska, uzidana u zid portika rimske Crkve Svete Marije iz Kosmedina. Ako stavite ruku u usta ove maske i izgovorite neku laž - ode ruka! Ovo ste, verovatno, dosad već saznali iz svakog pomena vrednog vodiča o Rimu. Vreme je da vam otkrijemo gde je bio i čemu je služio ovaj reljef pre nego što je postao "detektor laži". Do guše u… Vratićemo se oko 2500 godina unazad, u period vladavine poslednjeg rimskog kralja, Tarkvinija Oholog (Tarquinio il Superbo), 534 - 510. pre nove ere. U to vreme su se sve prljave vode, uključujući i kanalizacione, kretale po površini. I, dok je Rimljane koji su živeli na brdima ovaj problem relativno malo zanimao, žitelji ravnice oko Foruma (Fori Imperiali) i Cirkusa Maksimusa (Circo Massimo) bili su bukva...