Turističke informacije| Ture | Ulaznice za znamenitosti
Shadow

Spomenici

Statue koje govore – Opat Luiđi (Abate Luigi)

Statue koje govore – Opat Luiđi (Abate Luigi)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Opat Luiđi je jedna od statua koje danas ne govori, ali njen epitaf da. Na istom piše: Bejah građanin antičkog Rima, koga sad svi Opat Luiđi zovu. Stekao sam večnu slavu, zajedno sa Paskvinom i Marforijem, u gradskoj satiri. Bio sam uvređen, povređen i sahranjen, ali ovde dobih novi i, konačno, sigurniji život (Fui dell'Antica Roma un cittadino ora Abate Luigi ognun mi chiama. Conquistai con Marforio e con Pasquino nelle satire urbane eterna fama. Ebbi offese, disgrazie e sepoltura ma qui vita novella e alfin sicura). Nažalost, Opat Luiđi  definitivno nije dobio sigurniji život: statua je bila više puta obezglavljena, nakon čega bi rimski narod svaki put počeo da pravi šale na njegov račun
Statue koje govore – Vodolija (Facchino)

Statue koje govore – Vodolija (Facchino)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Vodolija (Facchino) Vodolija je mala fontana koja predstavlja muškarca u nameri da sipa vodu iz bureta. Veruje se da je inspirisana figurom nosača vode, tzv. Acquarolo, onog koji skuplja vodu iz Fontane Di Trevi i prodaje je po sistemu "od vrata do vrata". Odeća koju ima na sebi je tipično odelo pripadnika udruženja nosača (Facchino), otud i ime statue. Nije poznato ko je autor ove statue, ali obzirom da se radi o delu izuzetne  umetničke vrednosti, pripisuje se, čak, Mikelanđelu. Verovatnije je, međutim, da je autor slikar Jakopino Del Konte (Jacopino Del Conte) zajedno sa arhitektom Đakomo Dela Porta (Giacomo Della Porta). Ova statua je prvobitno ukrašavala zid jedne zgrade u obližnjoj
Statue koje govore – Marforio

Statue koje govore – Marforio

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Ova bradata statua, koja se u vreme svoje "službe" nalazila na Trgu Venecija, smatrala se Paskvinovom "desnom rukom". Dok je jedna od ove dve statue iznosila pitanja društvene problematike, druga je odgovarala istim, satiričnim, tonom. Na primer, kada je izabran papa Siksto V (Sisto V), koji je bio iz porodice seljaka, njegova sestra Kamila (Camilla) se pokondirila kao da je oduvek bila velika dama. Morforio i Paskvino su odmah morali da prodiskutuju na tu temu. Marforio: Kuku, Paskvino, što si tako prljav? Košulja ti je crna kao u ćumurdžije. Paskvino:  Šta da radim, kad je moja pralja postala princeza!  (Marforio: Ahimé Pasquino, perché sei così sporco? Hai la camicia nera come quella di
Statue koje govore – Paskvino (Pasquino)

Statue koje govore – Paskvino (Pasquino)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Najpopularniji među skulpturama koje govore bio je Paskvino. Ova bizarna statua je imala toliki govorni potencijal, da su se njene poruke zvale "paskvinizmi" (pasquinate). Danas znamo da bi Paskvino, odnosno @Paskvino, bio tzv. "uticajni" tviteraš. No, vratimo se na originalnu priču: najpoznatiji paskvinizam je iz doba pape Urbana VIII, koji je bio iz porodice Barberini.  Dotični je naredio arhitekti Berniniju da jednostavno uzme bronzu kojom je bio okićen Panteon i od nje napravi baldahin za Baziliku Svetog Petra (1633). Ovo je izazvalo veliki revolt među Rimljanima i Paskvino je odmah "rekao" svoje: Ono što nisu upropastili barbari (varvari), upropastili su Barberini (Ciò che non fecero i b
Statue koje govore – 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima

Statue koje govore – 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima

Spomenici, Šta videti, U fokusu
Baš tako: u Rimu su postojale statue koje govore. Danas bi, verovatno, tvitovale. Ali... o čemu mi to govorimo? Teško je poverovati da je neka vrsta Tvitera postojala još u 16. veku, ali upravo su nešto slično izmislili Rimljani. Za vreme vladavine ne baš tako narodu omiljenih papa, dosetili su kako da stave vlastima do znanja šta misle o njima a da pritom ne budu otkriveni. Tako su se neke rimske statue, ni krive ni dužne, našle na meti Rimljana koji su anonimno stavljali na njih satirične poruke upućene vladajućoj klasi, a najviše papi. Poruke bi bile postavljene krišom, u toku noći, a statue na kojima bi se ostavljale su bile na najprometnijim ulicama i trgovima u gradu. Ujutru bi ceo narod pročitao ono što su statue "iznele" u javnost (ili bi im neko pročitao, jer je većina ljudi
Statue koje govore – Dama Lukrecija (Madama Lucrezia)

Statue koje govore – Dama Lukrecija (Madama Lucrezia)

Spomenici, Šta videti
Ovaj članak je deo Statue koje govore - 6 najuticajnijih tviteraša nekadašnjeg Rima Dama Lukrecija je, kao statua koja govori, bila nemilosrdna u svojim satirama (žensko!). Najviše se pamte dve: prva, iz 1591, kada se papa Grgur XIV (Gregorio XIV), sa već jednom nogom u grobu, preselio iz Vatikana u Palatu Venecija. U nadi da će se tu oporaviti zahvaljujući tišini koju je pružala visoka ograda kojom je palata bila okružena, papa je, avaj, umro iste godine. Možda zato što mu je Dama Lukrecija zlonamerno "presudila": (Džabe ti ograda, kad ti je) smrt došla kroz vrata (La morte entrò attraverso i cancelli). Druga je iz 1799, iz vremena Rimske republike: narod se u jednom trenutku pobunio i oborio bistu. Dama Lukrecija se našla licem u zemlji! Na njenim leđima se, naravno, odmah
Usta istine – vreme je za (ne)istinu!

Usta istine – vreme je za (ne)istinu!

Spomenici, Šta videti
Usta istine (Bocca della Verità) je antička mermerna maska, uzidana u zid portika rimske Crkve Svete Marije iz Kosmedina. Ako stavite ruku u usta ove maske i izgovorite neku laž - ode ruka! Ovo ste, verovatno, dosad već saznali iz svakog pomena vrednog vodiča o Rimu. Vreme je da vam otkrijemo gde je bio i čemu je služio ovaj reljef pre nego što je postao "detektor laži". Do guše u… Vratićemo se oko 2500 godina unazad, u period vladavine poslednjeg rimskog kralja, Tarkvinija Oholog (Tarquinio il Superbo), 534 - 510. pre nove ere. U to vreme su se sve prljave vode, uključujući i kanalizacione, kretale po površini. I, dok je Rimljane koji su živeli na brdima ovaj problem relativno malo zanimao, žitelji ravnice oko Foruma (Fori Imperiali) i Cirkusa Maksimusa (Circo Massimo) bili su bukva
Fontana di Trevi – fontana koja „zarađuje“ 3000 evra dnevno

Fontana di Trevi – fontana koja „zarađuje“ 3000 evra dnevno

Fontane, Spomenici, Šta videti, U fokusu
Ako nešto u Rimu može da vas iznenadi, onda je to momenat kada, lutajući uličicama grada, sasvim slučajno naiđete na jednu od najlepših i najpoznatijih barkonih fontana u svetu, Fontanu di Trevi. Svoju famu, osim očiglednoj lepoti, Fontana di Trevi duguje i legendi o bacanju novčića za povratak u Rim, kao i mnogobrojnim filmovima snjimljenim u doba "slatkog života" (dolce vita) u kojima je fontana služila kao bazen. Danas bi, doduše, Anita Ekberg i Marčelo Mastrojani platili poveću kaznu za ljubljenje pod slapovima fontane. Imajte to na umu ako vam dođe da se bućnete, što zbog prelepog scenarija, što zbog 3000 evra u kovanicama, koliko turisti dnevno ubace u fontanu*. Kako je nastala Fontana di Trevi? Današnji pojam fontane se odnosi na fontanu sagrađenu u 18. veku, po volji pape Kle
Panteon u Rimu – hram svih bogova

Panteon u Rimu – hram svih bogova

Crkve, Spomenici, Šta videti
Panteon u Rimu je najbolje očuvan spomenik antičkog Rima. Sagrađen je oko 126. godine naše ere, tokom vladavine cara Hadrijana (da, onog što ima vilu u Tivoliju). Poznat  je i kao Hram svih bogova, bogova prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Panteon (od "Pan Teon", na grčkom "svi bogovi") je sagrađen na temeljima hrama koji je prvobitno sagradio Markus Agripa u 1. veku pre naše ere, nakon što je bio oštećen u velikim požarima 80. i 110. godine naše ere. Hram ima kružnu strukturu i trem čiji krov drži 16 korintskih stubova. Kupola, jedna od navećih na svetu Kupola Panteona viđena iznutra Rimski Panteon je najpoznatiji po velelepnoj kupoli istovetne visine i prečnika - 43,30 m, izgrađenoj iz jednog jedinog bloka kamena. Osim što je bio prva građevina sa kupolom u antičkom Rimu, P
Španski trg – kad se kaže „Praznik u Rimu“

Španski trg – kad se kaže „Praznik u Rimu“

Spomenici, Šta videti
Španski trg, zajedno sa stepeništem koje vodi prema crkvi Trinità dei Monti, jedan je od najpoznatijih rimskih trgova. U poređenju sa drugim atrakcijama Rima, Španski trg je relativno skorašnji doprinos istoriji grada. Uprkos svom imenu, stepenište je 1723. naručio francuski diplomata Etijen Gefije, u želji da poveže trg sa crkvom na bregu iznad, koja je bila francusko vlasništvo. Na istom trgu, stotinak godina pre toga, bilo je smešteno sedište španskog veleposlanika pri Svetoj Stolici, pa odatle potiče i ime trga koje se u 17. veku smatralo španskom teritorijom. Stepenište od 136 stepenika su projektovali Frančesko de Sanktis (Francesco de Sanctis) i Alesandro Speki (Alessandro Specchi), dok su ih Francuzi izgradili i time povezali trg i predivnu crkvicu, Trinità dei Monti. I dok