Obišli ste sve značajnije spomenike Rima – Koloseum, Baziliku Svetog Petra, Španski trg – stavili ruku u Usta istine (i nisu vam odgrizla ruku), ali i dalje osećate kako vam nešto fali. Možda malo adrenalina? Evo 7 neverovatnih stvari koje možete da radite samo u glavnom gradu Italije i (skoro) nigde više.

1. Upišite se u školu za gladijatore 

Dok se šetate po unutrašnjosti Koloseuma, verovatno ćete poželeti da se popnete u arenu i bacite u okršaj sa imaginarnim gladijatorom. U školi Scuola Gladiatori udruženja Gruppo Storico Romano, to i možete, i to sa pravim pravcijatim gladijatorom. Predlažemo vam njihov program „Gladijator na 2 sata“ koji će vam, osim obuke, staviti na raspolaganje i odgovarjuću garderobu – tuniku i sandale. Ako imate dobru fizičku predispoziciju i pokažete zapanjujuće rezultate, nakon osnovne obuke možete da nastavite sa naprednijom i postanete jedan od gladijatora zaposlenih u školi. Ne potcenjujte ovakvu mogućnost promene posla koju vam Rim pruža!

Šalu na stranu, škola je pogodna za decu i odrasle, u njoj ćete u trajanju od 2 sata živeti kao ratnik, nositi gladijatorsku tuniku i savladati veštine mačevanja – u potpunoj sigurnosti, naravno.
Niste baš toliki avanturista? Onda obiđite Muzej gladijatora (iako će vam se učiniti kao dobra ideja, ne zaboravite da je zabranjeno iznošenje buzdovana i ostalog oružja!)

Zatim skoknite do Koloseuma i, sami ili sa vodičem, popnite se u arenu gde vas čekaju ostali gladijatori (imaginarni, naravno)

2. Nađite se oči u oči sa skeletima u Kripti Kapućinera

„Ukrasi“ od ljudskih kostiju i lobanja (Foto: Alessandro Errico)

Kosturnica Reda male braće Kapućinera (Cripta dei Frati Cappuccini) je jedan od onih spomenika za koji niste sigurni da li će vas oduševiti ili vam se od njega dići kosa na glavi. U svakom slučaju nećete ostati ravnodušni. Nalazi se pri Crkvi Santa Maria della Concezione, na korak od Fontane Barberini i ulice Via Veneto, simbola rimske dolče vite (zanimljiva koincidencija, zar ne?). U ovoj kripti izgrađenoj u 17. veku, nalaze se kosti preko 4000 kaluđera koje su zalepljene po zidovima kosturnice u obliku ornamenata ili vise sa tavanice umesto lustera. Neke su samo naslagane u raznim nišama kripte, pa tako postoji Kapela Cevanica, Kapela Karlica i Kapela Lobanja, zatim ona od Tri Skeleta i Kapela Vaskrsenja. Jednom rečju, sve što se nalazi u ovoj krpti je od ljudskih kostiju. Pazite na šta se naslanjate.

3. Provedite dan u društvu mrtvih pesnika

Anđeo bola, skulptura na jednom od grobova na Groblju umetnika i pesnika

U blizini egipatske piramide Gaja Cestija u Rimu (saznajte kako je egiptska piramida dospela u Rim!) nalazi se jedno vrlo neobično groblje, Cimitero Acattolico, poznato još i kao nekatoličko Groblje umetnika i pesnika. Obzirom da Katolička crkva nije dozvoljavala da se u osvećenoj zemlji sahranjuje nekatoličko stanovništvo (protestanti, Jevreji, pravoslavci, itd.), ali ni samoubice, glumci i pesnici, njihova tela su morala da budu sahranjena van gradskih zidina ili negde na periferiji. Kako je u Rimu u to doba postojalo i groblje za grešnike i prostituke, vrlo često bi se dešavalo da ne-katolici, ni krivi ni dužni, završe na tom groblju. Da bi se to rešilo, nekatoličko stanovništvo je uspelo da se izbori za svoje groblje u Rimu koje je zvanično bilo priznato i od Katoličke crkve 1671. Ovo groblje je i dalje u upotrebi, nakon više od 300 godina od postojanja i možete ga posetiti svakog dana u vremenu od 9 do 17 časova. Evo ko je od poznatih ličnosti sahranjen ovde: engleski pesnici Džon Kits (John Keats) i Persi Šeli (Percy Shelley), italijanski pisac, političar i marksista Antonio Gramši (Antonio Gramsci), sin nemačkog pisca, političara, pesnika i filozofa Johana Volfganga Getea, Avgust Gete (August von Goethe), američki skulptor, likovni kritičar, pesnik i izdavač Vilijam Stori (William Story). Ovaj poslednji je sahranjen zajedno sa ženom i sinom, a na njihovom grobu se nalazi jedan od najlepših nadgrobnih spomenika ovog groblja, „Angelo del dolore“ (Anđeo bola). Ulaz u groblje je besplatan, izlaza nema (šalimo se, naravno).

4. Zakucajte na monstruozna vrata

Zakucajte na ovakva vrata, ako smete! (foto: Vodič kroz Rim)

Nedaleko od Španskog trga nalazi se Palata Zukari, delo italijanskog arhitekte Federika Zukarija (Federico Zuccari) iz 17. veka. Nakon slave stečene oslikavanjem kupole Firentinskog Duoma, Zukari je odlučio da je vreme da sebi sagradi „skromnu“ kućicu u Rimu. Za tu svrhu je odabrao ništa manje nego ostatke antičkog parka Lukulo i na njima izgradio palatu inspirisanu Parkom čudovišta u Bomarcu. Tako i Zukarijeva kuća ima vrata i prozore u obliku razjapljenih usta namrgođenih čudovišta. Pa, ako vam se ulazi – izvolite! Nemojte da kažete da vas nismo upozorili.

5. Izvidite unutrašnjost egipatske piramide 

Kada je 30. godine pre nove ere Egipat bio osvojen i pripojen Rimskom carstvu, „moda“ sahranjivanja u grobnicama u obliku piramide je stigla i u Rim. Tako je i La Piramide Cestia ili Piramide di Caio Cestio bila sagrađena kao grobnica, doduše ne faraona već rimskog političara i vojskovođe, Gaja Cestija. Ova piramida je jedna od četiri koje su bile izgrađene u antičkom Rimu i jedina koja tokom vekova nije bila opljačkana, razrušena ili uklonjena. Zanimljivo je da je izgradnja piramide trajala samo 330 dana. Gaj Cestije u svom testamentu izrazito naložio da njegovi naslednici treba da mu sagrade nadgrobni spomenik baš u tom vremenskom roku, ili u protivnom ne bi nasledili njegovo veliko bogatstvo. Ova naredba je, čak, isklesana na istočnoj strani piramide! Cestijeva piramida je poslednji put rekonstruisana 2015. godine i vreme za to utrošeno je bilo skoro koliko i za izgradnju: 327 dana.‌ Za više informacija o obilasku piramide pogledajte Piramida Cestija – duh Egipta u Rimu. Klaustrofobija zagarantovana!