Najbogatiji vodič kroz Rim u regionu

Oznaka: Italija

101 razlog zašto je italijanska vozačka dozvola vrednija od srpske

101 razlog zašto je italijanska vozačka dozvola vrednija od srpske

Blog, Svakodnevica
Mislili ste da samo MUP Srbije može da vam napravi fotografije za dokumenta na kojma ni rođena majka ne može da vas prepozna? Imam dobre vesti za vas: italijanski MUP je u "umetnosti" obrade tih fotografija otišao mnogo dalje. Njihova procedura, naime, predviđa da se fotografija, koju građani moraju sami da donesu, "provuče" kroz faks/skener/štampač onoliki broj puta koliko će godina ta dozvola da važi (uglavnom 10) i time se direktno dobija dokument sa izgledom vlasnika koji će imati za taj broj godina. To je neophodno zato što ćete, dok dođete do vaše nove vozačke dozvole, upravo toliko i ostariti. Ali, krenimo redom... Par nedelja pre isteka vozačke dozvole, tog prokletog 7. 7, prošvrljala sam internetom u potrazi za podacima o obnovi dozvole i prijatno se iznenadila kada sam nai
Jelena V.: Rim je prelep za život, ali ništa bez „našeg“ jogurta

Jelena V.: Rim je prelep za život, ali ništa bez „našeg“ jogurta

Blog, Intervjui
1. OTKUD I OTKAD TI U RIMU? Prvi susret sa Rimom se dogodio 1990. godine i jednostavno me je osvojio. Iako sam došla samo u posetu, taj prvi utisak se toliko urezao u mene, da mi nikada nijedan drugi grad nije toliko bio drag kao Rim. Znala sam da ću tu i ostati. Mladost - ludost, rekla bih sada posle 24 godine otkako živim u njemu. Tada je nekako sve mirisalo na Italiju i na italijanski kulturu, bio je čist i uređen, ljudi bili neizmerno ljubazni čak i prema strancima. Sada više nije onako "večan" kao što je nekada bio, kada si njime mogao da hodaš noću, sam, i da ne razmišljaš o tome da li će te neko napasti ili te gledati ispod oka jer si stranac. Mnogo toga se pogoršalo, naročito sa dolaskom ilegalnih stranaca. Ja i dalje volim Rim, ali mislim da bih sada mogla da živim i u nek
Picerijo, ti si dragocena, čista desetka to ti je ocena

Picerijo, ti si dragocena, čista desetka to ti je ocena

Blog, Svakodnevica
Nedeljno veče na periferiji Rima. Sedim sa M. S. u piceriji "O' Professore" i gledamo se kao da se nismo videli 10 godina. Jer, toliko je i prošlo otkako se on upoznao sa ženom, oženio se, posvađao i razveo. A  kao da je prošlo isto toliko otkako smo naručili picu, a konobaru od, odokativno, 110 godina, ni traga. Sedimo u tišini. Remete je samo povremeni uzvici "Goool!" sa televizije negde u daljini. M. S. se odjednom pali, kao da mu je proradila betrija, i počinje da mi priča kako je otišao da živi sa 10 godina mlađim cimerom. O, ne! Pašće neke ispovesti koje ne želim da čujem! Počinjem da brojim golove i negde oko 10. stižu pice. Moja sa povrćem, njegova sa 10 vrsta sira. Tu prestaje svaki razgovor i krećemo da ih tamanimo brzinom od oko 10 pica u minuti. Nakon 10 sekundi M. S. je v