Turističke informacije i ture po Rimu i okolini

Sve tajne Pompeje: od antičkog Las Vegasa do Mocartove „Čarobne frule“

Možemo beskonačno dugo da obilazimo antički Rim, ali bez obilaska Pompeje nikad nećemo steći pravu sliku o Rimu. Ne zato što je Rim ličio na Pompeju, već zato što je Pompeja ličila na Rim. Zato vam i predlažemo obilazak Pompeje tokom boravka u Rimu. Uz dobru organizaciju, otkrićete tajne Pompeje u toku jednog obilaska (ali ako ste namenski u tom delu Italije, Pompeja zaslužuje da joj posvetite više vremena)!

  1. Kako stići iz Rima (ili Napulja) do Pompeje?
  2. Zašto je neophodno da vašu posetu isplanirate unapred?
  3. Čemu tolika „otimačina“ oko Pompeje?
  4. Pompeja kao Las Vegas
  5. Pre vulkana – zemljotres!
  6. Dan kada se probudio Vezuv
  7. Pompeja, 16 vekova zaboravljena pod zemljom
  8. Ulaznice, radno vreme i dani kada je besplatan ulaz u Pompeju

1. Kako stići iz Rima (ili Napulja) do Pompeje?

1. Sopstvenim vozilom: krenite auto-putem za Napulj (Napoli), a zatim regionalnim putem za 📍Pompei Scavi – Porta Marina i stigli ste! Ono što će u tom trenutku biti veliki problem je: gde parkirati auto u Pompeji? Nažalost, svi parkinzi u okolini ove znamenitosti su privatni i cena im se kreće i do 5 €/h. Možete da uštedite tako što ćete uzeti unapred ulaznice za Pompeju sa parkingom uključenim u cenu! 👇

🏛🎟 Sve ulaznice i ture za Pompeju 👉

2. Vozom: iz Rima uzmite bilo koji voz Trenitalia ili Italo do Napulja, a odatle železnicom Circumvesuviana vozom koji ide za Sorento. Siđite na stanici 📍Pompei Scavi – Villa Dei Misteri (konsultujte red vožnje linije Napulj – Sorento) koja se nalazi odmah ispred ulaza 📍Pompei Scavi – Porta Marina. U tom slučaju vam je dovoljna regularna ulaznica za Pompeju skip-the-line (sa ili bez audio-vodiča), sa kojom ulazite bez čekanja! 👇


🏛🎟 Sve ulaznice i ture za Pompeju 👉
3. Autobusom: u saradnji sa našim partnerom Tiqets organizujemo dnevne ture iz Rima i Napulja. Ne treba da mislite ni o auto-putu, ni o presedanju sa jednog voza na drugi, niti o parkingu. Imate dve opcije iz Rima: Pompeja iz Rima (Tickets for Pompeii: Skip The Line + Bus Roundtrip from Rome) i Pompeja + Vezuv sa vodičem i ručkom u tipičnoj napuljskoj piceriji (Pompeii & Vesuvius: Daytrip from Rome)! Pompeja iz Napulja: Skip The Line + Bus Roundtrip from Naples 👇


🏛🎟 Sve ulaznice i ture za Pompeju 👉

2. Zašto je neophodno da posetu Pompeji isplanirate unapred?

Pompeja ima oko stotinak objekata raštrkanih na više desetina hektara i nemoguće ih je videti sve u jednom danu! Hteli-ne hteli, moraćete da napravite unapred program onoga što želite da vidite. U daljem tekstu ćemo vam predložiti neka, po nama, posebna mesta, ali to ne znači da su druga manjeg značaja. Procenite sami!


Pompeja se prostire na oko 66 hektara (preuzmite mapu u PDF formatu, 2.5 MB)

Pre nego što krenete u obilazak, budite sigurni da imate udobnu odeću i obuću, vodu i, eventualno, hranu sa sobom. U slučaju kišnog vremena kišobran i/ili kabanicu, a u toku leta sve što može da vas zaštiti od sunca: naočare za sunce, krema za sunčanje, šešir ili ručni suncobran (ne, ne preterujemo)!

U okviru arheološkog nalazišta nalazi se samo jedan kafe-bar, površina za razgledanje je ogromna, dakle nećete moći da tokom obilaska da „trknete na pet minuta“ da biste kupili sendič ili flašu vode. Takođe, nećete moći da obilazite Pompeju ako imate ručni prtljag, ali ćete moći da ga ostavite na ulazu u sigurnosnim ormarićima. Šta još nije dozvoljeno: unošenje bicikala, trotineta i drugih prevoznih sredstava, pušenje i jelo van za to određenih zona, šetnja u neprikladnoj garderobi ili sa golim torzom. Napomenućemo vam, iako se podrazumeva, i da je zabranjeno penjanje, kopanje po reliktima, njihovo premeštanje, iznošenje. Takođe, nije dozvoljeno unošenje profesionalne opreme za snimanje foto i video materijala.

3. Čemu tolika „otimačina“ oko Pompeje?

Pompeja je osnovana u 8. veku pre naše ere od strane Oskanaca (Osci). U svojoj istoriji, koja je trajala oko 700 godina, Pompeju su osvajali Samniti, Grci, Etrurci i Rimljani… Ali zbog čega je bilo toliko „otimačine“ oko Pompeje, pitate se? Izuzetan geografski položaj ovog lučkog grada načinio je od njega važno trgovačko i saobraćajno čvorište. A zahvaljujući plodnom vulkanskom tlu, postao je poznat po vinogradima i maslinjacima i privukao mnoge poljoprivrednike i zanatlije koji su u njemu živeli i radili. Ali glavni i najprofitabilniji proizvod je bilo – pogađate već – vino!

Još jedna stvar je unapredila okolinu Pompeje: otkriće vodootpornog maltera. Iako je neka vrsta maltera otpornog na vodu već postojala, onaj napravljen od vulkanskog pepela Vezuva (tzv. pozzolana) je bio prvi brzovezujući i brzosušeći malter. Možda će vam ovo zvučati banalno, ali zamislite koliko je time, pre više od 2000 godina, bila pojednostavljena konstrukcija svega što je bilo u dodiru sa vodom: kanalizacije, akvadukta, fontana, termi

Skoro svaka kuća je imala mali vrt (atrijum) sa bazenom u kojem se skupljala voda.

Pompeja je još u nečemu prednjačila: bila je prvi primer sistematskog urbanističkog planiranja u Italiji. Geometrijska pravilnost grada je bila „pozajmljena“ od Hipodamosa iz Mileta, grčkog arhitekte i oca urbanizma. Hipodamov plan je sinonim za urbanistički plan ortogonalnog rastera nekog grada, gde se ulice seku pod pravim uglom. Kažemo „pozajmljena“ jer ga se nije striktno pridržavala, ali je, ipak, uspela da dobije gorepomenuti status.

U trenutku kada postala rimska kolonija (80. godina p.n.e), Pompeja je doživela snažni preporod. Postala je još bogatiji grad u kojem se su se, za ono vreme, gradile luksuzne građevine: vile su imale statue, oslikane zidove i podove ukrašene božanstvenim mozaicima. Vrtovi su imali fontane sa vodenim elementima, bazene. Bili su to tzv. otii romani, mesta za odmor.


Pradea (zdanje) Julije Feliks (Iulia Felix)

Jedno od takvih zdanja, pradea Julije Feliks, imala je mali termalni bazen, osteriju i spavaonicu za goste koji bi „zaglavili“ na večeri, veliku salu za ručavanje (triclinium). Naravno, i neizostavni vrt sa fontanama, nišama i pergolama pokrivenim puzavicama i vinovom lozom pod kojima je moglo da se šeta i po suncu i po kiši. Pa voćnjak uokviren čempresima… Ko ne bi poželeo da ostane ovde zauvek?

Voda je bila javno dobro. Na mnogim raskrsnicama nalazile su se česme sa koritima, s tim što je pola korita izlazilo na ulicu, a pola na trotoar. Na taj način je višak vode isticao na ulicu i odlivao se. Udaljenost od jedne do druge česme je bila tačno 80 metara, da bi maksimalna udaljenost izvora vode od kuće u datoj ulici mogla da bude na pola tog rastojanja, odnosno na maksimalno 40 metara. Genijalno, zar ne? 


Česma sa koritom

Ulice Pompeje su bile relativno uske i sa obe strane su imale visoke trotoare, pošto su se ulicama, što zbog česmi, što zbog padavina, odlivale sve vode. Da bi rešili problem prelaženja takvih ulica, izgrađeni su pešački prelazi. Ako ste sad zamislili klasičnu „zebru“, prevarili ste se: u pitanju je bio niz velikih kamenih blokova, a prelaženje ulice je više ličilo na… skakanje!


Pešački prelaz u Pompeji

4. Pompeja kao Las Vegas

Nije izostala ni izgradnja javnih kuća, osterija, taverni i svega što je bilo potrebno za raskalašan odmor. Pošto je bila i morska luka, Pompeju su posećivali ljudi koji su dolazili iz najzabačenijih krajeva carstva, sa željom da se „ludo“ provedu. Možemo slobodno da kažemo da je Pompeja bila neka vrsta antičkog Las Vegasa.

Na ulazu u javnu kuću „Lupanara“ postojali su crteži usluga koje su mogle da se dobiju. Obzirom da je većina devojaka dolazila sa Bliskog istoka i nije govorila latinski, ove „instrukcije“ su pojednostavljivale komunikaciju između klijenata i zaposlenih u javnoj kući. Dobar marketinški potez, nema šta.


Krevet u jednoj od soba javne kuće „Lupanara“. 


Ilustracije usluga koje se još uvek nalaze na zidovima „Lupanare“

Za žitelje Pompeje koji su bili zauzeti svojim aktivnostima daleko od kuće, postojali su antički restorani brze hrane (Termopolium) gde se jelo „s nogu“. Struktura termopolijuma je bila prilično jednostavna i funkcionalna, postojao je pult koji davao na ulicu i u kojem su bili zazidani veliki ćupovi (dolia) u kojima se držala spremljena hrana. U nekim termopolijumima je postojala i zadnja soba, za one koji su hteli da jedu „natenane“.


Jedan od mnogobrojnih tempolijuma. 

Osim lokala sa brzom hranom, postojale su i klasične taverne. I one su imale šankove od mermera, s tim što se  u njima čuvalo vino u velikim ćupovima da bi, je l’te, ostalo sveže. Mnoge taverne su bile opremljene za serviranje toplog vina, što je bio poseban specijalitet za stanovnike Pompeje. Neke su, pored prednjih prostorija i šanka koji je davao na ulicu, imale i prostorije gde su mušterije mogle ne samo da sednu i jedu, već i da se… pozabave! To su obično bile sobe na gornjem spratu u kojima su mušterije mogle da „privedu“ kako žene, tako i muškarce.

Da, najstariji zanat na svetu je cvetao u Pompeji i bio je pristupačniji od vina: cena najjeftinije seksualne usluge je bila 2 asa, odnosno koliko i cena 2 čaše vina. Javnih kuća je bilo više nego prodavnica, homoseksualna „ljubav“ je bila zastupljena isto toliko koliko i heteroseksualna… o orgijama i da ne govorimo!

Dok budete šetali gradom, s vremena na vreme ćete videti reljefne prikaze muškog polnog organa. Falus je u ono doba bio je amajlija protiv uroka i nalazio se u svakoj kući i na javnim mestima. Međutim, pod pritiskom Crkve, ovaj simbol se u srednjem veku promenio i postao je rog. Danas možete da vidite mnoge Italijane kako se hvataju za „onu stvar“ kao gest protiv uroka, ili nose rog ili i jedno i drugo, pogotovo u okolini Napulja i, generalno, u južnoj Italiji. 


Taverna Hedones (Taberna Hedones). Ime dovoljno govori o tome šta je sve moglo da se „konzumira“ u njenoj unutrašnjosti! 

5. Pre vulkana – zemljotres!

Pre nego što je Pompeju sravnio vulkan, desila se jedna druga katastrofa: 5. februara 62. godine Pompeju je pogodio zemljotres jačine 5-6 setepeni Merkalijeve skale! Iako je epicentar bio u Stabiji, susednom gradiću, izazvao rušenje desetine javnih i privatnih kuća i zdanja, a bilo je i poginulih.

Period nakon zemljotresa bio je najplodniji period za arhitekte, projektante i graditelje. Tokom 17 godina obnove grada nakon zemljotresa, radili su ne samo na proširenju teritorije grada, već i na rekonstrukciji brojnih zdanja koje je zemljotres uništio ili oštetio. Međutim, taj posao je dugo trajao i graditelji mnoge poslove nisu uspeli da završe. Grandiozni planovi za rekonstrukciju javnih zgrada u mnogim slučajevima nisu ni započeli kada je erupcija Vezuva 79. okamenila ceo grad.


Izidin hram (foto: Mentnafunangann/Wikipedia CC BY-SA 3.0)

Jedan od važnijih hramova Pompeje je bio Izidin hram. Sravnjen sa zemljom za vreme zemljotresa 62. godine, bio je potpuno obnovljen ali na kratko, dok ga lava Vezuva nije potpuno prekrila. Srećom, lava ga je dobro sačuvala, stoga ne čudi što njegovom sjaju nije odoleo ni Mocart: lepota ovog hrama snažno je uticala na komponovanje jedne od njegovih poznatijih opera, „Čarobna frula“.

6. Dan kada se probudio Vezuv

„Mnoge katastrofe su se desile u svetu, ali malo njih je donelo toliko radosti budućim generacijama“, rekao je Gete o Pompeji.

Iako se veruje da se katastrofa odigrala 24. avgusta 79. godine, nakon istraživanja iz 2018. je utvrđeno da je, ipak, bio u pitanju 24. oktobar. U Pompeji je živelo oko 20.000 ljudi i niko od njih nije poznavao vulkane i vulkanske erupcije. Vekovima su mislili su da je Vezuv „obična“ planina. Većina nije ni shvatila šta se dešava, pa se dobar deo stanovnika Pompeje sakrio u podrumima, misleći da je reč o nevremenu, a ne o katastrofalnoj vulkanskoj erupciji koja je zatrpala grad. Uništeni su i okolni gradovi, Herkulanej i Stabija.


Apolonov hram sa Vezuvom u pozadini

Dakle, tog oktobarskog jutra se otvorio „čep“ od stvrdnute lave i iz Vezuva je suknuo prvo plamen a zatim veliki, crni oblak. Toliko veliki, da je potpuno zaklonio sunce i pretvorio dan u noć. Na Pompeju je palo i veliko kamenje od stvrdnute lave koje je rušilo i ubijalo sve pred sobom. No većina stanovnika je nastradala gušenjem otrovnim gasovima. Jačina ovih gasova se meri sa onim u Hirošimi, tako da je njihova smrt bila momentalna. Erupcija je trajala 3 dana i grad je pokrio pepeo u visini od 6 metara. A vulkanski pepeo, kao što smo saznali iz priče o malteru pozzolana, momentalno „okamenjue“ sve. Vezuv je na ovaj način sačuvao ne samo jedan antički grad, već i jedan običan antički dan i hiljade običnih antičkih života.

7. Pompeja, 16 vekova zaboravljena pod zemljom

Dubok sloj pepela pokrio je ove gradove u podnožju vulkana i njihova imena su bila zaboravljena punih 1600. godina. Otkriveni su sasvim slučajno, Herkulanej 1738. a Pompeja 1748. godine.

Zapravo, za položaj Pompeje se saznalo slučajno, 1599. godine. Švajcarski arhitekta Domeniko Fonatana je, radi potrebe izgradnje akvedukta, krenuo da iskopava teren oko Pompeje. Ali umesto zemlje, počeli su da izlaze dimnjaci, krovovi, nadgrobne ploče, čak i novac sa latinskim natpisima. Međutim, trebalo još 150 godina da se započne sa ozbiljnijim arheološkim istraživanjima. Krenula su 1748, za vreme vladavine kralja Karla Napuljskog, odnosno po ideji njegove mnogo preduzimljivije supruge, Elizabete Farneze. Ona je, naime, Pompeju pokazivala važnim gostima kao trofej.

Godine 1860. u istraživanje se uključio Đuzepe Fjoreli. U vreme prvih iskopavanja nađene su šupljine u sloju pepela koje su sadržale ljudske ostatke. Đuzepe Fjoreli je došao na ideju da ove šupljine ispuni gipsom i tako je dobijen verni otisak Pompejaca koji nisu stigli da pobegnu od smrti.


Tehnika dobijanja gipsanih figura 


Iznenađenje i strah od neposredne smrti se jasno vidi na njihovim licima, i ta lica vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

Neke od ovih statua su izložene u zoni Antiquario di Pompei, ali se većina nalazi u Arheološkom muzeju Napulja (Museo archeologico di Napoli). Ukoliko ste zainteresovani za obilazak ovog muzeja, nabavka ulaznica unapred će vam omogućiti da preskočite red za kupovinu ulaznica i uskočite nonšalantno u muzej.  👇


Da li znate da možete da obiđete i Herkulanej?👇

🏛🎟 Sve ulaznice i ture za Pompeju 👉

8. Ulaznice, radno vreme i dani kada je besplatan ulaz u Pompeju

Ulaznice:🏛🎟 Sve ulaznice i ture za Pompeju 👉

Besplatan ulaz: svake prve nedelje u mesecu od oktobra do marta i sledećim danima: 30. mart, 25. april, 8. maj, 8. jun, 24. oktobar, 24. decembar, 26. decembar, 31. decembar.

Radno vreme

1. april – 31. oktobar

Ponedeljak – petak: 9.00 – 19.30 (poslednji ulaz u 18.00)
Subota i nedelja: 8.30 – 19.30 (poslednji ulaz u 18.00)

1. novembar – 31. mart

Ponedeljak – petak: 9.00 – 17.30 (poslednji ulaz u 15.30)
Subota i nedelja: 8.30 – 17.30 (poslednji ulaz u 15.30)


Potreban vam je smeštaj u Rimu? Rezervišite ga ovde!

U saradnji sa Booking.com.

Dopalo vam se ovo što ste pročitali? Želite da budete uvek u toku sa dešavanjima u Rimu? Pratite Vodič kroz Rim na Fejsbuku


Ostavite odgovor