Najbogatiji vodič kroz Rim u regionu

Misteriozni Rim: otkrivamo vam 5 tajni neobičnog kvarta Kopede

Misteriozni Rim: 5 činjenica o tajanstvenom kvartu Kopede
Palate Ambasadora u kvartu Kopede (Foto: Ivana Bubanj/Vodič kroz Rim)

Ko god se sprema u Rim (ili je već bio u njemu) zna koje su najpoznatije atrakcije grada (Koloseum, Fontana di Trevi, Španski trg…). A šta ako glavni grad Italije nudi mnogo više, nešto za šta dosad verovatno još niste ni čuli, ni videli… ?! Ah, taj misteriozni Rim!

Doniraj Vodiču kroz RimHej, hej, da li vam se dopada ovo što čitate? Želite da i dalje budemo NAJZANIMLJIVIJI BESPLATNI TURISTIČKI VODIČ KROZ RIM? Donirajte nam mali novčani prilog kojim ćemo platiti kafu redakciji da i dalje piše, fotografu da fotka, saradnicima da sarađuju...! Kliknite na PayPal dugme ili www.paypal.me/VodicKrozRim i sledite uputstva. Grazie mille :-)

Na primer, da li ste čuli za kvart Kopede? Ko, kad, kako i zašto ga je izgradio? Ne? Tako smo i mislili! Otišli smo na lice mesta i zavirili u svaki deo ovog arhitektonskog dragulja u potrazi za odgovorima.

1. Ko je izgradio kvart Kopede? 

Pa, Kopede! Rođen 1866. u Firenci u porodici umetnika, vajara i stolara, Luiđi Đino Kopede (Luigi „Gino“ Coppedè) je, zbog svog neobičnog stila, već sa 50 godina bio jedan od najtraženijih arhitekata početkom 20. veka. Svoj prvi uspeh je postigao izgradnjom Dvorca Mekenzi (Castello Mackenzie) u Đenovi, na zahtev Evana Mekenzija, bogatog vlasnika više osiguravajućih društava u Đenovi. A kako je Evan bio sin jednog škotskog avanturiste i – pažnja! –  jedne srpske princeze (nismo uspeli da saznamo koje), možemo da kažemo da su Kopedeova dela i po našem ukusu! 🙂

Ne čudi, tako, što je Kopede 1916. bio angažovan za projektovanje kompleksa zgrada u Rimu za lokalnu buržoaziju. Za izgradnju se pobrinulo Građevinsko preduzeće braće Čeruti (Società Anonima Edilizia dei fratelli Cerruti), već dobro „uigrano“ sa Kopedeom. A isti je, za samo par meseci, predstavio projekte 13 zgrada i 27 vila koji su perfektno oslikavale njegov genijalni (ili bizarni?) stil po kojem je bio poznat: „miks“ ukrasnih srednjevekovnih kula, manirističkih prozora, baroknih emblema i elemenata art dekoa. Ako ste se sad zapitali da li je Kopede bio i mason, reći ćemo vam: bilo bi nemoguće da nije!

Najveći deo radova izveden je u roku od samo 6 godina, od 1921. do 1927. godine kada je Kopede umro od gangrene pluća. Izgradnju kvarta je završio njegov zet i arhitekta Paolo Emilijo Andre (Paolo Emilio André), čija kreativnost, nažalost, nije uspela da dosegne Kopedeovu.

2. Kako je postao deo misterioznog Rima?

Iako se nalazi u širem centru grada, ova četvrt je van utabanih staza turista koji svakodnevno špartaju Rimom. Ali, zašto? Zato što ovaj kvart, u stvari, i nije kvart već samo jedan mali arhitektonski „ćošak“; nema jasan početak a ni kraj, nema obeležen ulaz a ni izlaz, nema, zapravo, ništa što bi vam stavilo do znanja da ste tu gde biste želeli da budete. Toliko je obavijen misterijom da na interfonima stambenih zgrada, čak, nema imena stanara!

Pa kako, onda, da posetite ovo mesto? Krenite u razgledanje iz ulice Via Dora i to sa raskrsnice ulica Via Arno i Via Tagliamento. Nastavite ka trgu Piazza Mincio, napravite krug oko trga, a zatim se prošetajte nasumice po ulicama Via Brenta, Via Ombrone, Via Olona i još par po vašem izboru.

Prvi kompleks zgrada na koji ćete naići su tzv. Palate Ambasadora (Palazzi degli Ambasciatori) koje su dobile ime po… pa, ni po kome! Kopede je, jednostavno, imao izuzetnu maštu i u davanju imena. Ove dve zgrade povezane velikim i bogato ukrašenim lukom na kojem se nalazi, između ostalog i maska ratnika koja „brani“ kvart od neželjenih posetilaca, kao i emblem porodice Mediči, veovatno omaž Kopedeovom rodnom gradu, Firenci.

Naš savet:

Obiđite kvart Kopede pred zalazak sunca i sačekajte da  na kvart polako padne tama. Samo u mraku ćete doživeti svu njegovu „svetlost“.

3. Luster ili potraga za svetlom?

Na luku koji povezuje palate Ambasadora visi džinovski luster od kovanog gvožđa. Tek tako. Luster između dve zgrade, a ispod njega – ulica! Naravno, teško je poverovati da je takav luster tamo samo kao ukras. Ne zaboravite da je Kopede bio mason. A masonerija je „potraga za svetlom“, kao što napisao je u 19. veku Albert Pajk (Albert Pike), koji se smatra pokretačem ovog pokreta. Luster je tu kao da želi nam „kaže“ da smo na početku puta na kojem ćemo biti prosvetljeni. Nije slučajno što se masoni nazivaju i „sinovima svetlosti“. Svetlost kao  znanje, ključ koji će nam omogućiti pristup skrivenim istinama.

4. Fontana žaba, Palata pauka, Vila dobrih Vila… zoo vrt ili bajka?

Kada budete prošli ispod lustera, čime je započela vaša inicijacija, naći ćete se na trgu Piazza Mincio. Oko vas će se odjednom pojaviti žabe i pauci. Ostanite mirni, jer su svi od memera! Taj čudni Kopede je imao svoj simbolički bestijarium, pa ćete boljim razgledanjem videti još i pčele, orlove, lavove i druge životinje, ne samo na zgradama, već i na kapijama, stubovima… U centralnom delu trga Minčo nalazi se Fontana žaba (Fontana delle Rane), ironična interpretacija Fontane kornjača (Fontana delle Tartarughe) na trgu Piazza Mattei. Odmah ispred fontane se nalazi i Palata pauka (Il Palazzo Ragno), na čijem ulazu se nalazi skulptura velikog pauka kako plete mrežu.

Trešnjica na torti ovog trga je, ipak, Vila dobrih Vila (Villino delle Fate) jer je njenom izgradnjom Kopede dostigao vrhunac fantazije: vilu čine tri nezavisne kućice od kojih je svaka posvećena jednom od tada značajnih gradova Italije: Rimu, Firenci i Veneciji. Na njihovim fasadama možete da vidite portrete Dantea i Petrarke kao simbole Firence; fresku vučice, Romula i Rema kao simbole Rima i lava Svetog Marka koji predvodi jedrenjak, kao simbole Venecije. Cela vila je još okićena kupolama i kupolicama, dvorištima i dvorištancima, balkonima i balkončićima… Ona daje suštinu celom kvartu, ali tu iznenađenja ne prestaju. Nastavite sa otkrivanjem tajni!

5. Rimski kvart ili kulisa za filmove?

Kao i Fontana di Trevi, i kvart Kopede se često koristi kao filmska kulisa. Ali, dok se u Fontani Trevi kupaju dok snimaju filmove, u Kopedevom kvartu… pa, procenite sami!
– Dario Ardžento (Dario Argento), italijanski režiser, iskoristio kvart Kopede kao kulisu za čak dva svoja filma, „Pakao“ (Inferno) iz 1980. i „Ptica sa kristalnim perjem“ (L’uccello dalle piume di cristallo) iz 1970. Žanr filmova: horor.
Frančesko Barili (Francesco Barilli) za film „Parfem gospođe u crnom“ (Il profumo della signora in nero) 1977. Opet horor.
Mario Bava za film „Devojka koja je previše znala“ (La ragazza che sapeva troppo), 1963. Horor, naravno.
– Ričard Doner (Richard Donner) za film „Omen“ (The Omen) 1976. Natprirodan horor.

Šta mislite koji će sledeći film biti snimljen u ovom kvartu? Napišite nam u komentarima!

Kvart Kopede – galerija fotografija

Radno vreme, ulaznice, turističke informacije

Adresa: Via Dora 2
Radno vreme: uvek otvoreno
Cena ulaznice: besplatno
Kako doći do kvarta Kopede
Autobusi
: 38, 63, 92
Tramvaji: 3 i 19.


Izvor:
Il quartiere Coppedè
Coppedé: il quartiere più estroso di Roma
Scorci di una città ideale passeggiando nel Salario
Gino Coppedè

Povezano

Komentari

Komentari

Dopalo vam se ovo što ste pročitali? Želite da budete uvek u toku sa dešavanjima u Rimu? Pratite Vodič kroz Rim na Fejsbuku


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *