Najbogatiji vodič kroz Rim u regionu

Jelena V.: Rim je prelep za život, ali ništa bez „našeg“ jogurta

Vreme čitanja: 7 minuta

1. OTKUD I OTKAD TI U RIMU?

Prvi susret sa Rimom se dogodio 1990. godine i jednostavno me je osvojio. Iako sam došla samo u posetu, taj prvi utisak se toliko urezao u mene, da mi nikada nijedan drugi grad nije toliko bio drag kao Rim. Znala sam da ću tu i ostati. Mladost – ludost, rekla bih sada posle 24 godine otkako živim u njemu. Tada je nekako sve mirisalo na Italiju i na italijanski kulturu, bio je čist i uređen, ljudi bili neizmerno ljubazni čak i prema strancima. Sada više nije onako „večan“ kao što je nekada bio, kada si njime mogao da hodaš noću, sam, i da ne razmišljaš o tome da li će te neko napasti ili te gledati ispod oka jer si stranac. Mnogo toga se pogoršalo, naročito sa dolaskom ilegalnih stranaca. Ja i dalje volim Rim, ali mislim da bih sada mogla da živim i u nekom drugom gradu.

2. PRE NEGO ŠTO SE ODSELIŠ, RECI NAM ČIME SE BAVIŠ U RIMU I ZAŠTO?

Organizujem i kordiniram sajmove nafte. Vezana sam najviše za Bliski istok, iako radim i na sajmovima u drugim delovima sveta. Zašto? Boh!, što bi rekli Italijani („nemam pojma„, prim prev.). Bolje da kažem da sam se zadesila u pravom trenutku na pravom mestu i dobila ponudu sa posao.

GDE JE NAFTA, TU JE I POŽAR, A GDE JE POŽAR TU JE I NERON, A GDE JE NERON TU JE I RIM… TO JE TA VEZA. OK, NASTAVI. JESI IMALA NEKU „VRUĆU“ DIPLOMU ZA TAJ POSAO?

Jesam, ali se nisam potrudila da mi je priznaju jer nije ni bilo potrebno. Imala sam, srećom, dosta radnog iskustva iz prethodnih firmi, tako da je to poslodavcu bilo dovoljno. Priznavanje diplome je potrebno ukoliko želiš da radiš u nekoj državnoj firmi, što u svakom slučaju ima svojih prednosti, ali recimo da meni to nikada nije bila želja. Trudila sam se da naučim što više, a ne da gubim vreme na priznavanju diplome. Shvatila sam da mi to parče papira, ukoliko nemam dobro iskustvo, nikakvu posebnu prednost neće dati. Može da bude dobra baza za nadogradnju, ali ukoliko se zaustaviš na diplomi, barem ovde u Italiji, ništa time nećeš postići.

MOJA, IZVINI ŠTO TE PREKIDAM, VEĆ 15 GODINA VREDI KOLIKO I TOALET PAPIR.

Tačno! Ne znam da li se to malo vrednovanje poklopilo sa uvođenjenjem trogodišnjih diploma ili je sve vezano za činjenicu da je mnogo stvari u nasim životima izgubilo vrednost, pa zajedno sa njima i naše diplome. U Italiji možes da imaš i tri dipolme i da ti svi govore wow!, ali jedno je imati znanje na papiru i ne umeti ga upotrebiti, a drugo je zavrnuti rukave i početi raditi poslove koji su „ispod diplome“, imajući na umu da su i oni potrebni da bi se steklo iskustvo. Ovde ljudi, dok studiraju, uglavnom rade. Ukoliko neko pređe kritičnih 30 godina, a nema ni dan radnog iskustva, postane „žigosan“. I ja bih se, da sam poslodavac, zapitala zašto neko u tridesetoj godini jos uvek nije počeo da radi.

OPET TE PREKIDAM, ALI NEMOJMO IZGUBITI IZ VIDA FAKTOR ITALIJANSKE MAME!

Nemam negativno iskustvo sa italijanskim mamama, naprotiv! Tu je kada zatreba, srećom, jer se to u nekim periodima veoma često dešava. Mislim da ne bih uspela da funkcionisem, a da nemam pomoć italijanske mame.

ŠALIŠ SE?! KO JE JOŠ ČUO ZA DOBRU ITALIJANSKU SVEKRVU?

Kunem ti se! Meni je radno vreme, teoretski od 9.00 do 18.00. Kažem „teoretski“, jer mislim da nikada nisam izašla u 18.00 sati iz kancelarije. U „crnim“ danima, kada smo pod sajmovima, ne izlazi se sa posla pre 21.00, a tri meseca pre sajma se radi i nedeljom (na Bliskom Istoku je nedelja ono sto je za nas ponedeljak, tj. radni dan).

3. ŠTA BI POKAZALA TURISTIMA U RIMU I OKOLINI A ŠTO ONI VEĆ SAMI NE MOGU DA NAĐU?

U prvoj poseti bi ih poslala sa turističkim vodičem da vide klasičnu turističku stranu Rima. Ako nakon toga ostanu živi, savetavala bi im da odu na „morski“ deo Rima koji, iako nije baš idealan za kupanje, ima neku svoju draž; ili na jezero Bračano, ili u šoping u „Castel Romano“ ili „Valmontone“, ili na klopu u „fraschette“ (kafane tipične za predgrađe Rima, prim. prev.) u Ariči. Rim je divan i ja ga i dalje gledam očima divljenja, ali je ono sad prožeto kritikom zbog loše organizacije saobraćaja, čestih štrajkova, nefunkcionisanja mnogo stvari koje čine da zaboraviš da ziviš u Rimu, jednom od najlepših gradova sveta…

…NEGO IMAŠ OSEĆAJ DA SI U SRED POJASA GAZE, A U STVARI SI SE SAMO NAŠAO U SRED ŠTRAJKA PROSVETNIH RADNIKA.

I štrajkovi imaju svoju draž!

4. KOJE BI MESTO POKAZALA NAŠIM TURISTIMA U ITALIJI I ZAŠTO (NEKO SAMO TEBI LEPO/VAŽNO MESTO).

Ne postoji samo jedno meni važno mesto, jer me za svako mesto vezuje nešto lepo. Mnogo volim more i Salento (jug Italije, regija Pulja) i mislim da je to odlična opcija ukoliko neko hoće da zaobiđe klasične mete tipa Sicilije i Sardinije.

ČEK’, ŠTA FALI SICILIJI I SARDINIJI? OSIM KAD SE, KAO PO OBIČAJU, CELA ITALIJA PRESELI NA NJIH U TOKU AVGUSTA…

Ništa ne fali, naprotiv! Samo sam dala opciju za njih u vidu Salenta.

5. KOLIKO TI ITALIJANSKA TRADICIJA I OBIČAJI IDE NA ŽIVCE? (NPR. NJOKI ČETVRTKOM, POTROŠAČKA TRKA OKO BOŽIĆA I SL.)

Ne namećem sebi italijansku niti bilo čiju tradiciju. Poštujem običaje i tradicije zemalja u kojima se nalazim i lako im se prilagođavam. Kada sam u Saudijskoj Arabiji, prekrivena sam crnom odorom (abaya) od glave do pete na 45°C, topim se, ali znam da su to običaji i da ne mogu od njih pobeći.

Pogodite ko sam?

Italijani su, tradicionalno, opušteni, otvoreni, gostoprimljivi, pozitivnog duha. Ali moram da naglasim da, ipak, postoji razlika između severa i juga. Na severu su zatvoreniji i ozbiljniji, na jugu su otvoreniji i mnogo više prijateljski nastrojeni, ali i opušteniji po pitanju posla. Naravno ne treba generalizovati, ali ko živi ovde ipak oseća tu razliku.

6. DA SI GRADONAČELNIK RIMA, ŠTA BI PROMENILA U GRADU (NPR. ZABRANILA DOLAZAK TURISTA PETKOM, JER STVARAJU GUŽVU I SLIČNO)

Pokušala bih da sredim problem saobraćaja i neverovatnih gužvi. Namerno kažem „probala“ jer nisam sigurna da bih u tome uspela…

MOŽDA DA ZAMOLIMO VUČIĆA, VIDIŠ KAKO JE SREDIO FEKETIĆ?

Znam da ce zvučati čudno, ali ne pratim srpsku političku scenu, a i retko idem u Srbiju. U svakom slučaju, da sam gradonačelnik Rima, proterala bih sve one koji su ilegalno došli u Rim i Italiju uopšte, da kradu ili žive na grbači onih koji rade; njih bih proterala na minimum 1000 kilometara udaljenosti.

NEMOJ SAMO 1000 KILOMETARA, IMA DA NAM ODU U RODNU SRBIJU! ALI DA SE VRATIMO NA TEBE KAO GRADONAČELNIKA…

Navela bih ljude da koriste gradski prevoz, ali mislim da se to nikada neće desiti. Grad je toliko velik i haotičan, da ti je auto, prosto, neophodan ukoliko ne želiš da ostariš prelazeći sa jednog na drugi deo grada. A za to je potrebno ponekad i po tri sata. Drugo je kada dođes u Rim kao turista, pa imaš vremena za razgledanje. Kada radiš i kada juriš po ceo dan, provesti tri sata u saobraćaju je ravno samoubistvu.

7. KAD SMO VEĆ KOD SAMOUBISTAVA, ŠTA JE PO TEBI NAJKrimINALNIJE U RIMU?

Mnogo stvari su „kriminalne“, u realnom ili u ironičnom smislu. Kriminalna je politika, ne samo u Rimu već i u celoj Italiji. Kriminalna je želja nekih da postanu poznati, čak i ako to zahteva da budu apsurdni i da su predmet ismejavanja, pri čemu nemaju nikakve kompetencije. Kriminalna je korupcija i koliko se svi bore da sednu u „fotelju“ zamišljajući da ceo svet imaju pod nogama. Kriminalna je činjenica da, u slučaju da nemaš bebi-siterku od poverenja, ne postoje ustanove u kojima možeš da ostavis dete ako ostaješ prekovremeno na poslu. Ma mnogo toga je kRIMinalno, ali valjda smo i na to oguglali 🙂

8. ŠTA SI JOŠ HTELA DA TE PITAM, A JA SAM ZABORAVILA?

Kako sam se navikla na život u Italiji bez srpskog jogurta? Teško. Imala sam ozbiljne krize, ja, koja sam navikla da pijem jogurt umesto vode. Posle dugogodišnjeg istraživanja, otkrila sam supermarket u kojem prodaju kefir i tu praznim rafove kao tornado.

A KAKO SI SE NAVIKLA NA ŽIVOT BEZ „SRPSKOG“ DRUŽENJA?

Svi misle da, kada odeš u inostranstvo, ljudski odnosi kao u Srbiji ne postoje. Meni često kažu: „Ali kao što su Srbi spremni da ti pomognu, to nigde nema!“. Italijani su otvoreniji po pitanju ljudskih odnosa i pozitivniji u načinu na koji doživljavaju život. Naravno, ovo je moj stav, izgrađen na osnovu ličnog iskustva. Nikada se ovde nisam osetila kao strankinja, čak ni u devedesetim godinama kada nije bilo toliko stranaca u Rimu. Imam svoje drugarice Italijanke, ali nemamo prilike da se družimo često, barem ne toliko koliko je to običaj u Srbiji. Retko kada se vratim kući pre osam uveče, a kako ja, tako i veći deo italijanskog stanovništva koji ne radi u državnim firmama.

Preko vikenda je sasvim druga priča: možeš da se probudiš ujutru i u trenu organizuješ dan sa prijateljima u nekom drugom gradu, koji može da bude udaljen i 300 kilometara od Rima. Skoknš na ručak, prošetaš se malo i nazad kući. Preko nedelje se druženje svodi uglavnom na večere. Nema se vremena za ispijanje kafa, jer preko dana se radi. Ja ni ne pijem kafu pa mi, valjda, takav način viđanja ni ne nedostaje :-).

KAKO NE PIJEŠ KAFU A ŽIVIŠ U ITALIJI, CRNA, OVAJ, PLAVA ŽENO?

Hahahahaaa… Zamisli, nisam je nikad ni probala; ni srpsku, ni tursku, ni nes, ni ništa sto ima ukus kafe, osim tiramisua (sa kopirajtom, pitanje je sad?, prim. aut.) i to samo u blažoj verziji, sa manje kafe. Budim se i bez kafe i funkcionisem bez kafe.

ZATO SI TI TAKO OPUŠTENA…

Da, a to bih preporučila svima koji dođu ovde: da se opuste i uživaju, jer Rim je jedan zaista lep grad. Valjda će ponovo dobiti onaj stari sjaj kad bude prošla kriza i svi budemo imali vremena da mu se više posvetimo.

Povezano

Komentari

Komentari

Dopalo vam se ovo što ste pročitali? Želite da budete uvek u toku sa dešavanjima u Rimu? Pratite Vodič kroz Rim na Fejsbuku


2 Comments

  • Ivan

    Ne mogu da verujem sta ovde citam. Zena radi od 9 ujutru do 9 uvece, a radi i vikendom i onda mi prica o Rimu? Kad je ona videla Rim? Da li je nekada videla Rim danju? Pa ja sam vise Rimljanin od nje iako sam u Rimu proveo, kad se sve zajedno skupi, nesto vise od 20 dana.

    • izzetta

      Pa ne radi baš uvek. A u 25 godina je, priznaćeš, ipak uspela nešto da vidi, čak i da je imala samo sat vremena godišnje za razgledanje 😉

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *